ozzieboj's blog

za pola sata smo bili tu. stajali smo iznad velike padine koja je vodila na jezero. odmah do puta naginjala napuštena kuća. kad sam bolje pogledao, video sam da je to kafana. ispred je bilo nekoliko starih hrastova i pod njima stolovi i klupe. pedesetak metara ispod blistalo je jezerce. hoćeš sa nama da plivaš? marija se obratila marku. lagano je silazio sa traktora. kao da je razmišljao. ne bih. samo malo da posedimo, da zapalim koju. izvadio je duvan iz džepa i ponudio me. pušiš? odmahnuo sam rukom i pokušavao da zadržim pogled na kutiji.

ovo je bilo prvo jutro koje je donelo svežinu. prirodnu svežinu. isključio sam klimu i otvorio prozore. oblaci su bili kao paperje. sasvim drugačiji od onih u australiji. pogledao sam u mariju i zamislio je kao deo oblaka. već dugo nismo bili van ovog bogatog zatvora od vile.

Vreme je da se stvari raščiste, i u tom smislu priznajem, grešila sam. Razlozi zbog kojih nisam otvorila blog pod svojim nikom Aniram, već Ozzieboj, su krajnje glupi i smešni. Baš zato neću da pričam o njima. Ali zato o vama ...mmmm, uživancija. (šalim se naravno, tu sam i ja, mada u zagradi)

Za sve koji dođu sa odmora, evo toka stvari (mislila sam da ću imati živaca da linkujem, ali nemam), pa akko je trač tako sladak i prijemčljiv, javlja mi se da će ovo biti jedan od čitanijih blogova, nažalost.

aaaa. ti bi htela da mu ja otkrijem tajne svoga bratstva?

sedeo je prekrštenih nogu u kičavom salonu. baš kao neka frajla. lagano je povukao dim. sedi ozzie, tu pored mene, dok marija ne skuva kafu. sipao sam ti i domaće vino. hihihi. ovo će ti zavrteti glavu, i tako to. namignuo mi je. već sam osetio da ćemo postati drugari. bio je bistar. i neobično lep. sklonio je pramen sa lica i prostrelio pogledom. teget plavim. odjednom se uozbiljio. čujem pišeš knjigu. o čemu se radi?

posle je sve bilo lakše. to kiselo vino me je ohrabrilo. vidno sam postao sigurniji. osokolio sam se.

a vi? kako vi živite od toga?
matora se trgla. valjda nije očekivala ovakvo pitanje od mene. mislim da od mene stvarno nije ništa očekivala. a najmanje da mi čuje glas. opet se nasmejala. sad sam tek video da će gornja dva zuba uskoro da odpadnu. muž ju je baš propisno mlatnuo. mada na licu nije imala modrice.

E, moj sine, pa moja partija živi od toga. A ja živim od partije. Jel ti je sad jasnije?

Ajde kukavice, ustaj. Al se ovaj tvoj exitaš ukenjao. Gde ih nalaziš, majkeliti? Uplašio se Švrće? pljusnula me vodom još jednom. to me je totalno razbudilo. I treba da ga se plašiš. tresnula me je po obrazu dva puta i unela mi se u lice. Mnogo si bre lep da bi bio Hrvat. Jesi mešanac, a? više mi je dosadila sa tim hrvatima. znao sam da postoje ali ne i da su toliko omraženi na funkcionerskim posedima. šta me šamarate? viknuo sam. ja sam čist srbin. iz australije. pogled joj je postao blag i ljubopitljiv. odrastao sam na parohijskom imanju oca vićentija. uz njegov blagoslov i podšku sam i došao u srbiju. on želi da mu pišem kako ljudi ovde žive. obični ljudi. sve ostalo može da prati i iz australije. izgleda da sam ostavio utisak. po prvi put sam video aždaju kako se smeje. razvukla je usta i zasijao je porcelan u onom polumraku, mada je jedan prednji bio čudno iskrivljen. prislonila je upljuvana usta na moje čelo. dobrodošao sine. ajde, deco, neću vam više smetati. naglo je ustala i dok sam pogledom tražio malu, već je nije bilo. marija je ušla sa krpama i počela da briše. znači srbin? sad mi je lakše. brisala je i cedila i osmeh joj je bio sve veći. nisam mogao da verujem koliko je dobro što sam srbin. baš ovde. baš sad. bila je tako seksi sa tim krpama, na kolenima i tom kantom. videla je moju želju u očima i rešio sam da joj dokažem svoje srpstvo.sad i tu.

kako se zove ovo mesto? gde smo sada? gledao sam je kako halapljivo jede i čekao odgovor. fruška mora. nisi znao? vidiš, da bi se izgradila ova vila, posečeno je dosta šume. ne znam tačno. a ova planina je nešto kao nacionalni park, pa ima dovoljno. ne brini.