angie's blog

Meni je ovo meste neobichno drago, iako je ponekad bilo neprijatno, al nekako se uvek smaoporavljalo.

Pre svega zbog ljudi koji chine jezgro ovog virtuelnog okupljanja, nekako mi je delovalo da smo se nevideci se nikada i ne znajuci one male vazne stvari, ipak prapoznali na slepo.

Ja volim da dolazim tamo gde se osecam opushteno i gde ne moram da razmishljam o nekim skrivenim nameram i gde mogu otvoreno da govorim o svemu, jer sam takva-skroz ekstrovertna.

http://www.youtube.com/v/XgkHMgM0FHg&hl

http://www.youtube.com/v/bR0Bl_vakW4&hl

Ringe,

Raja,

Paja,

Jaja,

Muc,

Chuch!

(ps-moze i okolosalata.)

napomena-posle ovih igara, obichno sledi shetalo/metalo.

Proshle godine su me ovde pozvali, da uchestvujem u nekom vladinom projektu promena i dopuna u raznim sferama potreba stanovnishtva, kao visoko obrazovanog naseljenika, jer je to struktura, koja je ovde targetirana kao potrebni uzorak.

To ne znachi da nemaju slichne projekte za razne druge strukture stanovnishtva- na protiv, veoma se vodi rachuna da svi imaju svoj prostor realizacije onoga shto ih se kao specifichne grupe tiche.

klik

Pre nego izadjem, svako jutro pogledam kroz prozor, jer sa njega vidim celu ulicu na padini, da li je krenuo autobus, kako bih kroz ne probudjeni mozak provukla info, koliko mi treba da se sjurim do stanice.

Radovan je nekada u Beogradau bio neprikosnoveni car!

Jer Onda je bilo neko drugo vreme i ljudi su medju sobom bili povezani onom finom, nevidljivom niti prepoznavanja pravih stvari i tako neprimetno nanizani izmeshali svoje energije, formirajuci talas bezrezrvnog odushevljenja.

Jeka čaja taje odlenej mangal,
oj si musuri, sangle anokori.
Sila kale bal, aj zelenajala,
me mangavla daje, gaj si mu šu ka.

Kaki devla daje, saro kantalo,
saro kantalo, me sem bahtalo.
Sila kale bal, aj šukarjata,
me mangavla daje, gola me gala.

Oj pućevma daje, dalga lav la me,
teli levla me, šori kamere.
Sila kale bal, aj sukarjata,
me mangavla daje gola me gala.

klik

U tachkama dodira, kada se zenska stvorenja prepoznaju, skeniravshi se medjusobno po svim slojevima senzibilnom tehnologijom, ugradjenom od rodjenja samo u X genetskoj strukturi, sve prijanja vakuumski, chak i u sluchajevima sa fabrichkom greshkom- ma koja ona bila.

Svuda u svetu se ovim, pomalo zloslutnim slovom, apostrofira neki prelomni dan, negde gde ce ili biti, ili nikako nece, neshto vazno, presudno i teshko nadoknadivo, svakako dramatichno i od vaznosti za buducnost.

Kod nas se evo, josh nismo ohladili od poslednja dva, jer im je dinamika deshavanja neverovatno zgusnuta, evo vec prilike za neke nove.

Koshtunica razvlachio zvaku dokle je mogao i konachno je ispljunuo, a da nije napravio ni jedan balon, al u tom padu izakane lepljive mase, uz uzdahe olakshanja, nazire se novi D Day.

Pa dokle vishe?

Da ne kazu zlobnici da zaostajemo za svetom, koji za sve i svashta organizuje radionice, kako bi potrebna znanja i veshtine priblizili shto vecem broju korisnika, pa tako postoji program za iscrtavanje lica, rukovanje prilikom intervjua za posao, kako prekrechiti svoj zivotni prostor-a da ne bude dzabe,... evo jedan jedinstveni workshop samo za nas.