angie's blog

Sve vam najleshe zelim!

Lezim zdrobljena u depresivnoj sobi, navodno renoviranog odelenja zemunske bolnice. Telo mije zgrcheno u neprirodni polozaj, koji mi je jedino podnoshljiv.

U glavi bol. Neshto od pritiska, a neshto od muchnog straha I neverice, kojima su obavijene moje haotichne misli, koje kovitlajuci, neprestano udaraju o iste ogrubele coshkove moje spoznaje. Dum, dum, dum, dum,..nikako da se srede I primire.

DakleM, neverovatna postavka stvari, a I kako bi drugachije u zemlji, koja funkcionishe kao strip sa loshim scenarijem, shto znachi da postoje likovi, mesto radnje, deshavanje, ima zaplet, rasplet, al' bez potrebnih detalja i njihove razrade, kako bi I sve ostalo bilo logichno & uverljivo.

Sve lichi-al' "ne pije vodu"!

Pochelo je u danima dok nas je Pera iz gornje loze, polivao lavorima, verovatno iznerviran tokom stvari, pa pokush'o da ponovi potop.

Reci su jedna carolija. One jesu nesto posebno, mnogo znacne su. Postoje te prvobitne reci, za koje ne znamo kako se izgovaraju, to su neka posebna zvucenja.

Ono sto radis mora stalno biti podvrgnuto kritici, dopada mi se, ne dopada mi se, zasto nesto, a nesto ne?

http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=77&Itemid=27

Najrasprostranjeniji oblik rada u srbijici je sluzbenik u administraciji-neko ko servisira potrebe gradjana, a za drzavu, shto se uzajamnih obligacija tiche,...barem bi tako trebalo da bude,... gde se jasno svojim specifikumom izdvojila udarna peshadijska jedinica-shalterska radnica.

Bio je dan kao i ovaj.

Jasan i mirisan.

Dole sijajuce zeleno, gore uzareno zuto, spojeno laviranim plavim.

I na toj slici slici On i Ona i izmedju njih Dobra Volja.

Kad im se prvi pu pogledi uhvatishe jedan za drugi i slepishe u najchvrshci zgrljaj posle duge samoce, Dobra Volja uzari u narandzstu shiroko i zagreja im srca, spojivshi ih tako u leguru iskusnog kovacha.

Moja osnovna shkola je bila jedna od dve najprestiznijih u gradu, a moj razred najbolji u njoj. Najvishe vukovaca i odlikasha, sve deca iz finih porodica i po neko rasporedjen, da odrzva ravnotezu po tadashnjoj politichkoj korektnosti-sa druge strane.

I onda, neobichan raspored sedenja, napred u tri reda postavljenih klupa-dobri djaci, a u zadnjim lozama-ovi shto shkljocaju, kao da je trebalo povuci liniju razlike i istaknuti sjaj.

.....e, chekajte me samo da zapalim,...mmmm,.....phuuuuu,...sad moze!

Evo , priznajem-kriva sam za sve pare!!(Koje bolje da ne sabiram- da se ne bi oduzela!)

Kriva i porochna!

Pa ne moze sad bash bez greshke ni da funkcionishesh, zar ne?! Ono ljudski je!

A volim! Za ljubav se moze i poneshto oprostiti!

1999.

Sedimo u redakciji, pijemo kafu, kao i obichno, zamor , telefoni, ualze izlaze saradnici- i niko ne veruje da ce se dogoditi.

A onda nas pushtaju ranije kuci, kao za svaki sluchaj. Padaju neke shale gorkog prizvuka, al odlazimo svi zurno.

Uveche izlazim na moju prostranu i visoko ka nebu uperenu terasu i pushim. Ugledam neku neobichnu zvezdu, veliku i nekako blizu nakachenu. Nemam pojma otkud ona tu, jer je nikada nisam videla. Zovem ukucane da potvrde. Svi smo u nekoj nelagodi, al ne znamo o chemu se radi.

Lorka

KRIK

Elipsa krika
ide od gore
do gore.

Tamo je maslina
bit ce crna duga
iznad plave noci.

Jao!

Kao gudalo viole
krik je uznemirio
duge strune vjetra.

Jao!

(Ljudi iz zemunica
pomaljuju svoje svjetiljke)

Jao!

I Barval Pudela

Lorka

DRVETA

Drveta!
Jeste li zvezde
odapete s' neba?
Koji vas stračni ratnici poslaše?
Ili ste nekad možda bili zvezde?
Muziku vašu toči duša ptica,

Sevdah Party

Sedeo je tako, u nekom vremenu, na verandi svoje kuce, iznad varoshi koja je polako gasila zamor, obavijen grimznim nebom, Hajrudin bazardzija i pushio chibuk. Mirno, bez suvushnih pokreta, na vezenom jastuku, s jednom rukom na prekrshtenim nogama, chekao je, kao i svake vecheri, srebrno lice Meseca, da mu poshalje misli.

Ne znam kako vi, al meni neshto muka danas.

Vidim, svi mediji objavili godishnjicu smrti kreatora stradanja, na ovim prostorima.

Ne shto su objavili, nego nekako krotko, pomirljivo, skoro nezno.

Josh ce suza da mi krene.

U ostalom, izabrani predsednik, je u nashe ime, vec oprostio.

Pa evo i nash vodja je stradao, a i "njihov", zajednichka zla kob, neka nas spoji.

Tu su sada i ministri, koji mogu da se osvrnu ponosno, na minuli rad svog "heroja".

I nikom nishta.

Kao da nicheg nije ni bilo.

Josh majchica da se vrati.

I dzunior, s gajbicama, vrednim miliona.

klik

Sve obichno.

Sasvim.

I dan i grad u njemu

i nebo nad njim.

Ni jedne mrlje od oblachka, prosharane bljeskavim zutim, sakrivenog sunca.

Nishta.

Obichna ulica i obichan pas u njoj.

Njushka beznadezno po djubretu, bachenog sa prozora zgrade, pored koje se zatekao.

Saobracaj uobichajeno tutnji, poneka sirena nervoznog vozacha talasa kroz naviknuti napon buke.

Na ulici chovek, sasvim obichan,