gorran's blog

Postoje mnogobrojne teze, uputstva i priručnici o tome kako prepoznati fašizam "in situ", ili bar u fazi dok se još može lečiti sa uspehom.
U Srbiji međutim kanda nema fašizma. Takoreći, faschismus-frei oaza. Ako je suditi po "mainstream" gledištu, stvari stoje otprilike ovako:
Fašizam, odnosno nacizam u Srbiji, to je nemačka okupacija i teror. Narod se opredelio antifašistički – uz neznatne izuzetke (Ljotić) – i posle brojnih stradanja i žrtava dočekao slobodu.

Jedan lik na zemunskoj pijaci na svojoj tezgi ima tridesetak originalnih "Cartier" i "Rolex" satova. Traži po 2.000 po komadu, ali, ako si uporan, možeš da ih dobiješ za 300.

Njega sam se setio dok sam prisustvovao tribini u CZKD-u o "antifašizmu u Srbiji". Otprilike, navali narode, kvalitetan antifašizam za poneti – jeftino. Izgleda kao pravi, ali – ne radi.

Prisutni: Sonja Licht, Predrag J. Marković, Vojin Dimitrijević. Moderator: Filip Švarm.

I, kako se kotira antifašizam na ovoj tezgi?

Tokom drugog svetskog rata po gradovima je vladao okupator sa svojim slugama. Vladali su strah, zebnja, napetost, osećanje prisutnosti zla. Za svakog antifašistu postojao je jedan san, jedna žudnja, jedna težnja - slobodnu teritorija! To je značilo ostati u stalnoj opasnosti, izložen stalnom naporu, ali biti svoj među svojima, govoriti slobodno. Disati slobodno.
Neocenjivo i ničim zamenljivo osećanje slobode!
Prethodnog vikenda nas četvoro antifašista iz Srbije, iz SAFS-a i AFANS-a, bili smo u Bosni i Hercegovini. Prisustvovali smo jednom skupu, imali smo desetine susreta i spontanih druženja. I, naš zajednički zaključak bio je jednoglasan i nedvosmislen:
BILI SMO NA SLOBODNOJ TERITORIJI!

14. marta navršilo se 100 godina od rođenja Konstantina (Koče) Popovića, filozofa, pesnika nadrealiste, španskog borca, komandanta Prve proleterske, načelnika Generalštaba, ministra inostranih poslova i potpredsednika republike tokom slavnog doba Jugoslavije.

Bio jednom jedan auto. Nije baš bio neka limuzina, ali je sasvim solidno išao neko vreme. I stigao gotovo do samog cilja. Ipak, s vremenom je postao zastareo i putnici su se suočili s neophodnošću generalke. Međutim, umesto da se ljudski dogovore oko popravke, putnici se žestoko posvađaju između sebe, počnu da se nazivaju imenima, i na kraju se potuku oko toga kome pripada koji točak...

Nakon dve decenije lutanja, grešaka i zabluda, izgleda da smo ponovo na početku. Kao pre dvadeset godina, ponovo nam se kao primarno nameće Kosovsko pitanje. Ponovo smo dovedeni pred lažnu dilemu: za ili protiv Evrope. Ili, u obliku u kome nam je danas plasirano: Za Kosovo ili za Evropu.
Došao je krajnji čas kad moramo da odlučimo, šta nam je važnije: Zemlja ili ljudi?
Istorija ili život? Princip ili legenda? Stvarnost ili manipulacija?

Danas je jedna prilično značajna godišnjica. Ne znate čega? Naravno. I to već nešto govori...
muke s logikom

Zašto smo, posle svega, tu gde jesmo?
Dvadeset godina se borimo protiv anticivilizacijskih pojava, izlazimo na mitinge, šetamo, trpimo policijsku torturu... I gde smo stigli posle 20 godina? Pa, stigli smo dotle da biramo između radikala i DS-a, između Tome, Voje, Borisa i Velje. Između građanskog nacionalizma i narodnjačkog nacionalizma. Baš nismo imali sreće, ili šta?

Devojčicu Vidu izranjavili su noževima po rukama. Zatim su je nekoliko puta uboli u leđa, da bi savladali njen otpor. Na kraju joj je jedan nožem gotovo sasvim odsekao glavu.
(Na slici: Vida Pantić)
A pola sata pre toga kuća je bila puna larme.
Porodične topline.
Mladalačke bezbrižnosti.
Bilo je veče. Dvadeseti decembar 1943.

Danas u 18:00 trebalo je da se održi promocija PEŠČANIKA.u Domu omladine u Aranđelovcu. Umesto toga, imali smo demonstraciju jedne Srbije koju poznajemo odavno, a koja se zbog nečega naziva Novom. To je ona Srbija koja se digla krajem osamdesetih nazadovoljna svim onim što se cenilo u Srbiji i srpskim narodom i rešena da sve pozitivne stereotipe opovrgne.

U Skupštini Vojvodine danas u 11 održana je tribina (neki kažu seminar) posvećena Danu borbe protiv fašizma i antisemitizma. Govorili Bojan Kostreš, šef Misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad, istoričar Ranko Končar, Teofil Pančić i dr Tamaš Korhec, potpredsednik vlade Vojvodine.