aniram's blog

Svetlana Lukić: Slušate Miodraga Zeca, profesora ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Miodrag Zec: I jedni i drugi pokušavaju da sprovedu neku vrstu dirigovane, komunističke privrede, pri čemu je država izvor i utoka svih stvari. Svi obećavaju da će oni zaposliti, da će oni napraviti, da će oni dati, a usput svi obećavaju da će budžet biti manji. Pred našim očima se pokušava obrazložiti ekonomski perpetuum mobile, kojeg nema.

(radni naslov: zaberi me kredibilnooooooo...)

Kako sam s lakoćom
Otvorio firmu
sve u srcu Češke

Kako sam s lakoćom
Objavio knjigu
Sve idući peške

Godine su teške
bile, odbrusio ja
bez greške

Godine su sparne
obznanih sve
radnje kvarne

DONOSIMO SPAAAAAAS
ZA NAROD I VLAAAAAS'

O'blog

Copy Paste,
Kopi Pejst,
Kopiraj
Ispusti
...
Publish,
Pabliš
Objavi
i sebe
"večnosti"
najavi.

Super,
Odlično,
Fantastično.
Preporuka
(Bambi/jelenko)
To!

Pročitao?
Nisam?
Nije bitno.
Komunikacija,
Brzopotezna,
Vrlo hitno.

Kiss,
Pusa,
Pozz.

Respekt,
No ofens,
I ja tebi.

U ime
Bloga,
Kopi-ja,
Svetog
Pejsta,
A M I N

Makni se čobane. Od sada ćeš spavati na podu. To su bile njegove prve reči, a onda sam osetio jak udarac u stomak. Tako smo se upoznali. Ni u najluđim snovima ne bih pretpostavio da je još prilikom kucanja šifre, špediter Šela osmislio naš prvi susret.

prošle nedelje, šetajuci kraj save, u najboljem društvu,
lagano bistreći lepotu, užživajući u svakom udahu,
zajedno ugledamo na simsu reni bunara čudan ples dva goluba.
zaključimo po napetosti njihovih raširenih krila i oštrini kljucanja
da to što gledamo nije ljubavni, već ples smrti..

Izgleda da mi se pamćenje polako počelo vraćati. U sekundi bi mi kroz glavu proletela slika prostrane sobe, ili bednog kućerka. Ponekad bi video šumu, debelu, baš debelu. Pokušavao sam da povežem te slike sa stvarnošću, sve dok ne bih čuo sudove sa hranom kako lupkaju. Neko bi ih brzo gurnuo kroz metalni prorez i otišao. Dok sam jeo, često sam zamišljao kako može da izgleda kaluđer koji mi donosi hranu. Sigurno sitan i suv. Njegove korake sam prepoznavao još iz daljine. Lake i brze. To sigurno nije bio onaj ogromni Čovek u crnom, kog sam prvi put video kad sam se osvestio ovde.

FIXERov komentar koji je brisan sa bloga b92, a stipkan kao reakcija na polemiku o ubijenom Premijeru :

odem ti ja da vidim tatu
na bežaniju: tor za kardiologiju
on još malo živ upišan dementan vezan
ajde: još malo živ upišan dementan
ali v e z a n: jebešga

odvežem ga operem promenim pelenu promenim čarsav
naranim minijaffakeksom
namirišem ga nacrtam mu osmeh
malo plačem u mrtvom uglu
i tešim ga:

ee moj ćale
ako te to teši
jos malo si živ
a imaš i mene:
1od ludaka vrele krvi
koga takođe vezuju
i ne gledaj me tako
nismo u ludnici
u paklu smo:

Ne sećam se više ni kako su tekla moja razmišljanja. Plašio sam se da sam upao u večnost, ili u neku vrstu greške.

Blic: Strah od knjige Del Ponteove
8. mart 2008.

Vlasti u Srbiji pokušavaju da spreče objavljivanje knjige Karle del Ponte jer može ugroziti rad akcionog tima, piše Blic.

"Palma" kritikuje politiku Vlade

2. mart 2008. | 10:18 | Izvor: B92

Leskovac -- Dragan Marković "Palma" izjavio sinoć u Leskovcu da je protiv povlačenja ambasadora iz zemalja koje su priznale Kosovo.

Po prvi put sam pomislio kako je cena života niska. Spram mene je bio nadimak Šela, koji je sipao uputstva brzinom svetlosti:
Vasilija, živećeš!

Otvorio sam oči. Iznad mene ništa. Ispod mene ništa. Udahnuo sam duboko i pokušao ponovo. Crna rupa. Bio sam u crnoj rupi. Bila je oko mene, ta crna rupa. Nisam mogao ničeg da se setim. Nisam shvatao gde sam. Nisam imao sećanja. Poželeo sam da opet zaspim i da se probudim. Bar Negde.

i tako, u tom paklu, naiđe još gori. bombardovanje. tresli su ovu frušku moru bez prestanka, svaki dan. zvečali smo i pušili se. koliko god da mi je bilo teško, javila mi se neka nada da će doći do promena, da će svanuti taj dan o kome je mela pričala, da ću moći slobodno da kažem i saznam šta mi je sa sinom bilo.

kola su se polako vukla po kamenom putu. osetio sam da me neko miluje po glavi i pevuši. pokušao sam da otvorim oči, ali teško. možda sam ih otvorio, ali mrak je bio podjednako isti. šššššššš zašištao je ženski glas i osetio sam mekane dlanove preko svog obraza. samo na trenutak mi se javila nada da je to marija, ali suviše brzo sam shvatio da su to staračke ruke i starački glas. zadrhtao sam. setio sam se babe i njenih udaraca. osetio sam mučninu i pokušao da se pravim da spavam, a starica kao da je znala da sam došao sebi, počela je sa pričom.

gotovi smo nas dvoje. vode nas u priKinu glavu, u manastir. tamo će da nam presude. tebi što si došao da ovde po ovoj fruškoj mori tražiš mladića, a meni što znam sve njihove tajne. samo oni ne znaju moje.