Milan Marinkovic's blog

Kosovo se 9. juna 1999. de facto, a 17. februara 2008. de jure otcepilo od Srbije. Srbija se 22. jula 2010. i de facto i de jure otcepila od Kosova. Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova nije protivna ni međunarodnom pravu, ni Rezoluciji 1244.

Muamer Zukorlić je definitivno najozbiljniji kandidat za Junaka meseca. Ako sam ga u prethodna dva navrata kritikovao, iz inače sasvim principijelnih razloga, onda sam ovog puta apsolutno na njegovoj strani – takođe iz sasvim principijelnih razloga.

Idol tadićjugenda: Milorad Ulemek, multimedijalni umetnik

Primetio sam da je deo javnosti burno reagovao na vest da ćelija požarevačkog zatvora u kojoj će Milorad Ulemek Legija oduživati svoj dug državi više liči na sobu u hotelu sa 5 zvezdica nego na robijaški ćumez.

It was April 27th, this year, when all the Serbian media published the information that unknown persons had created a Facebook group called „Hey Tadić, you are vainly using a bullet-resistant limousine because we will shoot you by a sniper as soon as you open the door“. The information was on the top of all news during the whole that week. Ever-present so-called „experts“ were racing among themselves who will be the first to teach us that „such kind of death threats must be taken extremely seriously“.

Sećate se vesti, objavljene još 27. aprila tekuće godine, o „nepoznatim licima koja predsedniku Tadiću prete smrću preko Fejsbuk grupe zvane ’Tadiću džaba ti blindirana mečka, kad otvoriš vrata snajper te čeka’“. Vest je, naravno, bila udarna te sedmice, dežurni dušebrižnici su se utrkivali u porukama tipa da „se takav vid pretnji državnim zvaničnicima mora najozbiljnije shvatiti“ i tako sve u šesnaest.

Jebemti sunce žarko, kakvo je vreme došlo da čovek ne može više pošteno da uživa ni u vrhunskom fudbalu a da mu iskompleksirane trtomudonje zvane „sportski komentatori RTS-a“ ne zagorčaju užitak. ’Ajd što prave lapsuse – desi se, jebiga, ko radi taj greši. ’Ajd i što se pale k’o hepo kockice dok prenose utakmice Srbije. Al’ kad uzmu da pokušavaju biti „duhoviti“, pa još na terenu tzv. „političkog (h)umora“, e onda nek’ ide sve u… hmm: vražjeg vraga!

Islamska zajednica u Srbiji – to sam ja. Ko u mene dirne – dirnuo je u sve muslimane diljem zemlje Srbije. My name is Zukorlić – Muamer Zukorlić – i fali mi jedno 100 (slovima: sto) miliona eura da povratim duševni mir koji mi je neki dan nenasilno oduzet. Zbog osnovane sumnje da je od moje duše neovlašćeno otuđio njeno spokojstvo, u dušino ime zahtevam od nadležnih državnih organa da preduzmu sve zakonom propisane mere protiv dnevnog lista „Blic“.

Originalna verzija: "Kad porastem biću kengur"

Kako tabloid „Taster“ ekskluzivno saznaje od svog prikrivenog islednika iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, razlozi za poraz reprezentacije Srbije od Gane nisu fudbalske već političke, preciznije – diplomatske prirode. Da bi došao do tog senzacionalnog otkrića, naš operativac morao je da se preruši u stjuardesu vladinog aviona koji prevozi ministra Jeremića duž egzotičnih destinacija na kojima se Kosovo provereno najefikasnije brani.

Evo do kakvih je zapažanja i saznanja došao naš tajni agent...

Umesto procesa denacifikacije, na čiju neophodnost često ukazuju brojni kompetentni autori, u Srbiji je praktično na delu svojevrsna renacifikacija. Sa druge strane, u bosanskohercegovačkom entitetu zvanom Republika Srpska, sa kojim Srbija uredno održava nekakve „specijalne veze“, situacija je po tom pitanju čak daleko nepovoljnija. Veza između srpskih nacionalizama sa obe strane reke Drine prilično je lako uočljiva.

- Idioti! Kreteni! Nesposobnjakovići! – grmeo je predsednik na svoja dva savetnika, postrojena pred njim u stav mirno.
- Š-šta smo ovog puta zabrljali? – savetnik Krle se, pomalo zamuckujući, osmeli da priupita.
- Šta ste zabrljali?! Ti se još usuđuješ da me pitaš šta ste zabrljali! – trenirao je strogoću predsednik razrogačenih očiju – Ne znam odakle da počnem da nabrajam šta ste sve vas dvojica ispozabrljavali!
- Kunemo se da nemamo blage veze na šta aludirate, tako nam Đilas pomogao! – umešao se sad i savetnik Srle.

Jesmo li se zaista zasitili ratova(nja)? I izvukli pouke iz devedesetih? Ako jesmo, kakve su te pouke? I da li su one za svakoga od nas identične ili se od slučaja do slučaja znatno razlikuju? Koliko je Miloševićev fizički nestanak doprineo stvarnoj i definitivnoj smrti njegove politike? Zašto kažeš patriotizam, a misliš na naci(onali)zam?! Još pregršt pitanja srodnog karaktera moglo bi se postaviti u ovom trenutku. Pitanja kod nas, ruku na srce, nikada nije ni manjkalo. Ono što nam tradicionalno nedostaje jesu pravi odgovori.

Institucionalizacija fašizma