fruškoMorski koMo (17)
Po prvi put sam pomislio kako je cena života niska. Spram mene je bio nadimak Šela, koji je sipao uputstva brzinom svetlosti:
Vasilija, živećeš!
Gledao sam nemo i nisam znao šta da radim. Stavio sam ruke na tastaturu ne znajući šta da napišem, ali srećom, poruke su nastavile da se nižu.
Ne gubi vreme, već pamti! Naši razgovori će biti brisati u roku od 2 sata.Osnovni zadatak ti je da izvršavaš zadatke koje ti šaljem. Spavaćeš od 3 ujutro do 8, i od 14 do 17. Pisaćeš komentare i članke na osnovu par crtica koje ću ti slati po potrebi. Svaki tvoj korak je kontrolisat. Moraš se truditi da budem zadovoljan, jer možeš zavšit u štali ili na drvetu, jasno?
Pitanje mi je vratilo prisebnost, i otkucao sam jedno bedno Da.
Ja ću te proveravat. Hoću da se uživiš u uloge i ne praviš greške. Ako se vidimo za nekoliko dana znači da sam zadovoljan. Nemoj da ti padne napamet da radiš bilo šta drugo sem propisatog!
Poruka je stajala dovoljno dugo da sam morao da napišem nešto ozbiljnije od običnog da. Obećavato. Onda sam brzo ispravio poslednja dva slova. Obećavam. Otkucao sam enter. Bilo je, nadam se, dovoljno.
Aj' sad na posao!
Tog momenta sam osetio kako mi prsti sami od sebe kucaju po tastaturi Kad ću jesti? Očigledno mi je ona krajka vratila samopouzdanje. Međutim, odgovor nije obećavao.
Drskošću nećeš daleko stić. Odjavljujem se.
Ekran se zacrneo, kao i moje raspoloženje. Ostao sam opet sam sa sobom. U stvari, ne. U ovom sajber paklu boravio sam sa svoja dva šizofrena lika – ženski, Virtuena Vasilija i muški, Parasimpatikus. Stvarnost je ovde bila skučena, samo ova sićušna manastirska ćelija sa Šelom nad glavom. Privinom Glavom? Prikinom Glavom? Kao da sam čuo neki čudni eho. Prikina Glava? Kao da čujem ženski glas kako ponavlja iste reči. Svašta mi se pričinjavalo, a jednostavno govoreći bio sam utamničen. Bio sam u broadbend tamnici. Ili je to bila ipak ludnica? Uskoro, prateći život na internetu, shvatio sam da je to samo Srbija.
"U ovom sajber paklu boravio
"U ovom sajber paklu boravio sam sa svoja dva šizofrena lika – ženski, Virtuena Vasilija i muški, Parasimpatikus"
Koliko mi je poznato, Virtuelna Vasilija je tipican kreten sa prisilnom potrebom da kucka po tastaturi, mada se pronose glasovi da je za to kuckanje placen po ucinku.
mislis
da lupa glavom po tastaturi i da se nada da ce pritom na ekranu da se ukazu smislene kombinacije slova...
Obrnuto: udara se tastaturom
Obrnuto: udara se tastaturom po glavi, a na ekranu sta ispadne.
e, marina?
oces da objavis ti ovo jos negde?
mislim na papiru?
e, Dunja,
da ti pravo kažem, čitav život nešto pišem pa mi sve ostade u fiokama. zato se, za sada, ogradjujem od papira:o))))
ALI iskoristiću priliku da se zahvalim Zoxu i Internetu - da ne beše ovog sajta i čitave ideje da 'do sledeće nedelje napišem još po jedan deo' - ostao bi koMo u mojoj glavi, mada zakržljao i nerazvijen.
+ hvala svima kojima nije teško da čitaju. potužiše mi se neki da je nepregledno i odbijajuće čitati kombinaciju italika i neitalika u zbijenim redovima.
nije tesko:))
za citanje, mislim.
i mislim da bi trebalo da se objavi.
aniram wrote: + hvala svima
+ hvala svima kojima nije teško da čitaju. potužiše mi se neki da je nepregledno i odbijajuće čitati kombinaciju italika i neitalika u zbijenim redovima.
Bilo mi upočetku teško čitati al posle mi se dopalo. Mislim da bi bila dobra pozorišna predstava.