Jedan konzervativni pogled rezigniranog anarhiste

SL
I ja Torquemad-u znam kroz Dostojevskog, kao II pojavu Isusa Hrista na zemlji, mada Gospodine, iskreno mislim da ce sada zapoceti prica kako se u to vreme na spskom Dvoru jelo viljuskom i kasikom, onda slede slike politicara, kucica i macica, i ode tema....

...То је један скоро деведесетогодишњи старац, висок и прав, са исушеним лицем, са упалим очима, али из којих још сија жар, као огњена искрица. О, није сад у великолепним кардиналским хаљинама својим у којима је блистао јуче пред народом, када спаљиваху непријатеље Римске вере, - не, у овај мах он је само у својој старој, грубој монашкох раси. За њима, на извесном растојању, следују мргодни помоћници и слуге његове, и "света" стража.

...Он се зауставља пред гомилом народа и посматра из даљине. Све је видео, видео је како су спустили ковчег код ногу Његових, видео је како је васкрсла девојчица; и лице се његово намргодило и натуштило. Мршти седе густе обрве своје, а поглед му сева злослутним огњем. Пружа прст, заповеда стражарима да Га ухвате.

...И гле, каква је његова сила, и толико је већ научен тај покорни и уздрхтано му послушни пук, да се гомила света онога часа склања испред стражара, а ови, посред гробовског ћутања које наједаред наступи, мећу руке на Њега, хватају Га и одводе Га. Гомила, у тренутку, сва као један човек, сагиба се главом до земље пред старцем - инквизитором; овај ћутећки благосиља народ и пролази даље.

немогу одолети да се на овај мамећиВам састав г an archos-е самопоновим . . .
задњих 50ак година, још од времена када ко дечкић у дединој библиотеци међ мноштвом књига набасах на мени тада нејасан наслов историја и ахеологија, у дилеми сам да ли се усмерити на мукотрпни покушај разоткривања непознаница прошлости, или је пак боље се здати на активно суделовање у припреми садашњице на изазове будућности.
Међутим, овакав надахнути допис а базиран на сазнањима бројних историчара ме по ко зна који пут увери у помисли да је трајање живота човека посве довољно да у поменутој дилеми и протекне . недоречено.

ponekad a cesto, mislim kako razlike medj vekovima zapravo i ne postoje..
tu nedavno odgledam neki film o razmedji 19og i 20og veka.
ne secam se nicega osim govora nekog lika koji drzi vatreni govor pred nekim skupom. napaljeno urla: ulazimo u dvadeseti vek, a to ce biti vek svetlosti, mira, prosperiteta.. bla blaa..
u mislima preletim taj vek, i pomislim, ma daj.. pali..nikad gore, osim mozda sledeceg..

pa se setim tamo neke knjige koja se opsirno bavi cuvenim beckim kongresom koji je trajao skromnih 10 meseci i od koga su svi tako puno ocekivali..

"stoleca, - poce Meternih - lice na ziva bica. Radjaju se i umiru. Njihovi dzinovski nadgrobni spomenici ispunjavaju groblje Vremena. Ali oni se ne uzdizu uvek tacno na svom odredjenom mestu. 14. vek, na primer, nije preminuo 1400. godine, vec 1414 godine, Vaseljenskim saborom u Konstanci koji je reorganizovao hriscanstvo. Reklo bi se da broj 14 igra neku tajanstvenu i po bozanskoj promisli presudnu ulogu u svetskoj istoriji. Sada pisemo 1814 godinu, ali niko ne sumnja da se devetnaesto stolece rodilo tek pre osam dana, prilikom otvaranja kongresa. Ako ovo novorodjeno stolece dozivi sto godina, nasi unuci ce ga sahraniti 1914. Ali mi ne mozemo sagledati buducnost
...
ima velikih stoleca kao, na primer, stoleca Perikla, Marka Aurelija i Justinijana. A ima i bolesnih stoleca - setimo se uzasnih naleta kolere u 15 stolecu kada je u roku od nekoliko meseci pomrlo 90 od sto slusalaca oksfordskog univerziteta, po ulicama Rima lezalo je desetine hiljada nepokopanih mrtvaca, stanovnistvo Indije i Kine je bilo prepolovljeno, srecom, mudre mere koje je crkva sprovela spasle su stanovnistvo Evrope od izumiranja. / m ? /
...
Oni koji su se rodili na dan otvaranja Kongresa, su deca novorodjenog devetnaestog stoleca. Bozanska promisao spustila im je u kolevku znacajne poklone, svoje cudesne izume... parnu masinu.. inkubatorsku pec cija kontrolisana toplota izleze pile iz jajeta.. i nedavno onaj fosforni stapic koji posle lakog trenja bukne plamenom, zakljucivshi na taj nacin hiljadugodisnju epohu celik-kremen-fitilj. Istovremeno se nasi besmrtni vladari staraju da u kolevku naseg novorodjenog stoleca spuste najveci poklon covecanstvu - vecni mir. Ovo stolece.. das glückliche, das glücklichste Jahrhundert.. Srecno, najsrecnije stolece.. odenuto u skerletno ruho, ne samo u svilu i skerlet carskih, kraljevskih , prvosvestenickih ili generalskih odora, vec i u kadifu i dragocenu cipku ljudskih misli............. "

tjah !!

zamisli sad da se umesto parne masine, sibice i inkubatora ubace: video telefon, PVC, internet, TGV ( jbt.. mnogo toga)
na vlas isti govor moze da se odrzi i ovih godina, koje su eto pocetak novog stoleca..
i opet iza toga da bukne neki umeren pogrom u vidu svetskog rata (gulaaga, konclogora, vestacke gladi sa pravim zrtvama) al jos i bolji nego negdashnji, jer sad imamo misajls osh voda-zemlja osh zemlja-zemlja os ludilo-besnilo osh aids-nema vode.. ma po izboru...

(smrznem se kad neko, bilo ko, u kontextu zgrazhanja kaze, ali sad je 21 vek !! jbt. pa tako su govorili i onomad.. ali sad je 19 vek !! - ako se ne varam i u Krojcerovoj sonati takodje)
u stvari.. sta htedoh da kazem..
a, da.. sve ti je to isto. na pozornici sveta uvek je sve isto. samo se menjaju reziseri, kostimi, glumci i naravno kulise (ratovi, bolestine, prividi mira)..
al radnja je ne-pro-me-nje-na od postanka sveta.
a rezignirano govoreci, ostace ista i do kraja vremena..

mislim... sunce ne voli novotarije.. kako ono.. nihil novi...