Rabih Abou Khalil u Bimhuis-u

Muziekgebouw & Bimhuis - Amsterdam

Bimhuis - najpoznatija koncertna dvorana jazz i eksperimentalne muzike u Holandiji.
Sa godishnjim repertoarom od preko 250 koncerta spada medju vodece jazz koncertne dvorane u svetu.
Bimhuis je od 1974 - 2004 g. bio smeshten u samom centru Amsterdama u ulici Oudeschans, a 2005 g.
je preseljen na novu lokaciju u Pit Heinkade, uz novoizgradjeni Muzikgebouw u blizini Central Stacion (zheljeznichka stanica) nagnutu nad reku Amstel.
Zgrada je kompletno napravljena od stakla i gledaoci u bilo kojoj od sala imaju pogled na stari deo centra Amsterdam (binnenstad).

Rabih Abou Khalila sam prvi put gledao u starom Bimhuisu u maloj ovalnoj dvorani gde su gledaoci iz prvih redova bukvalno mogli rukom da dotaknu muzichare. Takva prisna atmosfera uvek utiche da se muzichari opuste i svojim muziciranjem naprave skoro kucni ugodjaj, gde gledalac uz pice zaista mozhe da uzhiva u muzici. Uz vrhunsku muziku majstora ouda iz Libije i njegovog internacionalnog banda, u tako prisnoj atmosferi, taj koncert mi je ostao u secanju kao jedan od najboljih koncerta koji sam do tada video.

Ovog puta Rabih Abou Khalil je svirao u novoj zgradi Bimhuisa u potpuno drugachijoj atmosferi i sa neshto izmenjenim sastavom. Naime, danski arhitekti koji su gradili zgradu su uspeli da pomocu (neprimetno) pokretnog plafona i poda naprave neverovatno dobru akustiku u dvoranama shto se uochava odmah i shto kvalitet muzike dizhe na jedan vishi nivo. Atmosfera u tako akustichnoj sali je spontano tiha, skoro kamerna i sva pazhnja je usmerena na muzichare. Mislim da bi i muha u letu narushila neverovatno harmonichki zvuk jazza sa elementima tajanstvenog istoka koji su nam Rabih i njegova ekipa priushtili.

Grupa je sastavljena od internacionalnih muzichara pod vodstvom kompozitora i sviracha na oudu Rabin Abou Khalila, a chine je :
Harmonikash Luciano Blondini, koji svira na naizgled staroj i ofucanoj dugmetari, a koji zajedno sa egzotichnim pevachem Gavinom Murgia dolazi iz Italije, tachnije sa Sardinije. Tu su klarinetista Gabriel Mirabassi, tubu svira Michel Godart, Jarrod Cagwin je bubnjar i ova trojica su stalni chlanovi banda.

Pocheli su sa lavirintsko - melodijskom strukturom uz dinamichan ritam pesmom Ma Muse M'Abuse, da bi nastavili virtuoznim preplitanjima ouda , harmonike, klarineta i throat pevanjem u kojem je solo improvizacija na tubi Michela Godarta dala konachnu formu pesme Dr. Giler's winer.

Posebanu dubinu i sharm celom koncertu je dao egzotichni pevach Gavino Murgia sa svojom throat tehnikom pevanja. Naime oni koji su studirali pevanje znaju koliko je komplikovana i teshka ova tehnika pri kojoj pevach manipulishe harmonsku rezonancu kreirajuci zrak koji polazi iz pluca, prolazeci kroz glasne zhice na usnama proizvodi treperavu melodiju od nekoliko tonova istovremeno, oblikujuci je u visokim ili niskim tonovima. Ovaj nachin pevanja tradicionalno stizhe iz Ruske pokrajine Tuva, ali se mozhe chuti u nekim zemljama Azije kao shto je Mongolija, Tibet,Uzbekistan i Kazahstan kao i u Evropi na Sardiniji i zemljama severne Evrope: Norveshkoj, Danskoj i Finskoj. Vishe o throat pevanju mozhete prochitati u Wikipediji.
Tipichna pesma sa throat pevanjem je bila Morton's foot, shto je ujedno i naziv albuma sa kojeg su (uglavnom) i ostale stvari koje su svirali.
Zanimljivo je kod ovakvih koncerta da muzichari, kako koncert odmiche, iz pesme u pesmu postaju bolji, uigraniji i improvizacije su suptilnije i nekako podizhu uzbudjenje i napetost u slushaocu terajuci ga da jasno oseti svu specifichnost komplikovanih melodija Rabih Abou Khalila.

Koncert su zavrshili valcerom - Waltz for Dubbya, da bi nakon petominutnog fenetichnog aplauza odsvirali josh Lobotmie Mi Baba Lu i Hopping Jack.

Dugo nakon koncerta mi je u glavi titrao zvuk ouda pomeshan sa treperavim throatom...