*****
* * *
Na brodu ''Titanik'', i to ovih dana,
pošten čovek može samo da se krsti
jer tu ne znaš ko će koga da podrži,
ko bi da ostane, ko da ga napusti.
Brod se nakrivio i lagano tone,
da stigne do Haga, još mu malo fali,
kapetan se čvrsto drži svoga kursa
i pogledom traži rupu na svirali.
Posada mu tapše, u njega se kune,
veruje u njegovu, viziju i znanje,
al za svaki slučaj svako od njih nosi
oko struka pojas za spasavanje.
''Bez kompasa jeste stvarno malo teže,
i da preživimo šanse su nam manje,
zato naredjujem, putnici u more,
ne treba mi sada neko talasanje.''
Dok kapetan mudro gleda u pučinu,
sa palube putnici već skaču u more,
jeste more hladno, obala daleko,
al` su dobro prošli, moglo je i gore.
23.03.2006 god.
jebesh Titanik,
na kome je gljivica chamac za spasavanje!
jebes titanik
Od onolike popularnosti 2000
Od onolike popularnosti 2000 g. na kraju će stvarno potonuti kao kombi stranka...
Vojo,
pesniče stari,
ova tvoja misao
za vreme ne mari:
dal' se vratili
godinu, deceniju,vek
il' možda u budućnost
pogledali tek.
Eto, namerno otkucah i
Eto, namerno otkucah i datum...prošlo je dve godine a kao da je danas napisana...kao da sve stoji u mestu...kud plovi ovaj brod?...
AKO SE PREKRSTIMO
SL
AKO SE PREKRSTIMO
odnos
kršćenja i uslišenja je cirka četvrt veka u jednom pravcu i četvrt u drugom plus HUC
Nije loše kao štos...samo
Nije loše kao štos...samo ta ruka je mnogo jača nego što je predstavljena...
vojo,
jah
evo ja nasuo i kazu da najbolje ide tina tarner ako se sipne nekoliko kapi mineralne u bijelo vino. ni tina ni tin ne mogu ispuniti moja ocekivanja uz bijelo od tvojeg citanja novina uz jutarnju prvu, drugu kaficu.
sjetih se jedne andersenove bajke gdje siromasan student unajmljuje sobu u potkrovlju bogatog trgovca. u istoj kuci zivio je i patuljak kojeg je gazda izdrzavao iz zabave. siromasni student je otkupljivao od trgovca vrijedne spise u koje je ovaj pakovao musterijama na 100 grama, etc, i nosio u sobu onako gladan i zedan. patuljku nije bilo jasno zasto umjesto ukusnog sira i kobasice student na opsti podsmijeh u magazi od musterija i gazde placa poluzute papire odluci da proviri kroz kljucaonicu studentove iznajmljene sobe. i onda je vidio kako iz poluzutih papira raste stablo sa hiljade razlicitih plodova, u tisucama razlicitih boja.
tu nije kraj price, jer sam bajka andersenova nije povod za ovo sto sam htio reci:
kad citam vojin blog uvijek se sjetim stabla sa hiljadama razlicitih plodova.
cestitam, majstore!
Hvala tuzlanac na ovom
Hvala tuzlanac na ovom divnom komentaru...eh, pa nisam ja baš toliko dobar da bi se poredio sa andersenom,... samo, eto...imam nekih svojih trenutaka koji i na moje zaprepašćenje ispadnu dobri...heh...a pričica je stvarno poučna...reč je magija koja nas iznova i iznova pokreće do neslućenih visina...pozdrav za tebe i Tuzlu....
Voja Radovanovic
Hvala tuzlanac na ovom divnom komentaru...eh, pa nisam ja baš toliko dobar da bi se poredio sa andersenom,... samo, eto...imam nekih svojih trenutaka koji i na moje zaprepašćenje ispadnu dobri...heh...a pričica je stvarno poučna...reč je magija koja nas iznova i iznova pokreće do neslućenih visina...pozdrav za tebe i Tuzlu....
jah
nema na cemu. zasluzio si svaku lijepu rijec.
pisi...................
p.s. sad neki perverti pisu 'andersenove bajke' na balkanu, a mi se sklanjamo.