hm, da!

Meni je ovo meste neobichno drago, iako je ponekad bilo neprijatno, al nekako se uvek smaoporavljalo.

Pre svega zbog ljudi koji chine jezgro ovog virtuelnog okupljanja, nekako mi je delovalo da smo se nevideci se nikada i ne znajuci one male vazne stvari, ipak prapoznali na slepo.

Ja volim da dolazim tamo gde se osecam opushteno i gde ne moram da razmishljam o nekim skrivenim nameram i gde mogu otvoreno da govorim o svemu, jer sam takva-skroz ekstrovertna.

Sada se pokazalo da tu i nije bash sve tako i da padaju agresivni napadi, pri najmanjem podizanju tepiha- ja eto nesmotreno bash krenula da usisavam.

Poshto nemam nameru da se ovde ruzno gurakm sa onima koji su mi dragi, ili su to bili, a pod okolnostima koje ne razumem bash najbolje, a vidim da niko drugi nije zainteresovan, sem da posmatra, nekako mi je najvishe fer, da ja malo oladim, ako sam vec ja jedini problem i svima je fajn ovako.

Pa bez patetike i veshtachkih suza, evo da vam mahnem, pa kad se malo sredi kuca i usisa prashina, ako je uopshte to bitno, vidimo se kasnije.

kiss,
angie