Prvi ministar...

P R V I M I N I S T A R

Još kao mali voleo sam da slušam bajke.Deda je bio najbolji.Umeo je tako lepo da ih priča, da sam mogao danima da ga slušam.Jedna mi je posebno bila draga i terao sam deku da mi je priča svako veče pred spavanje.Kao da i sada čujem njegov glas, deda bi počinjao bajku.....

- U jednoj zemlji, ni nalik na ovu našu, živeli su srećno ljudi i magarci.Ljudi su voleli svoje magarce, pa bi im ponekad dok su ih hranili, tepali sve ih milujući po ušima '' ne možeš ti meni tako malo da radiš, koliko ja mogu malo da te hranim''. Predpostavlja se da su i magarci voleli ljude ali se o tome nisu javno izjašnjavali. Srećni ljudi su se samo jednom u četiri godine odvajali od svojih magaraca, onda kada bi išli na izbore. Magarci koji nisu mogli bez ljudi, čudili su se ovom njihovom običaju jer su na izbore išli da bi uvek glasali za vlast.
Drugim rečima, u toj zemlji vlast se nikada nije menjala od kada je osnovana. Srećni ljudi nisu hteli da menjaju vlast jer su mislili, kad je ni naši stari nisu menjali ne moramo ni mi.

Ali kao i u svakoj državi, pa i u ovoj, uvek ima onih što bi hteli '' hleba bez motike '', i koji vole da bune neobavešteni narod. Tako se desilo da se jednog dana desetak slučajnih prolaznika okupilo ispred Parlamenta uzvikujući '' Dole Vlada!'' Bio je to prvorazredni skandal kakav se nikada nije desio u toj zemlji.
Pažnju novinara koji su se uskoro pojavili privukao je magarac koga su demonstranti doveli sa sobom, i kome je oko vrata bio okačen transparenr '' Dosta ste me jahali ''. Sve to je iz svog kabineta posmatrao zabrinuti Prvi ministar koji je odmah naredio ministru kulture da izađe pred demonstrante i sazna šta to oni hoće.
Ministar kulture je tako i uradio, ali kad je izašao pred demonstrante oni su svi u glas povikali '' Ua,dole, hoćemo, nećemo '' i sve tako, pa ih jadni ministar ništa nije razumeo.

A onda shvativši da novinari sve to snimaju, predložio je okupljenima da uđu kod njega u kabinet gde bi ih saslušao, a ne da ovako pričaju na ulici.Okupljeni su odmah prihvatili ovaj predlog i zajedno sa ministrom ušli u njegov kabinet.
Sekretarica još nije ni stigla da pita šta demonstranti piju, viski ili '' brlju '', a naš magarac koga je obezbeđenje greškom pustilo u kabinet misleći da je i on u '' pregovaračkom timu '', ni pet ni šest nego pravo sede u ministrovu fotelju.
Jedan novinar koga su isto greškom pustili unutra uspeo je da zabeleži ovaj istorijski trenutak, ali ga je obezbeđenje na ministrov znak prstom, odmah savladalo, oduzelo foto-aparat i izbacilo kroz prozor. Pošto je kabinet bio na prvom spratu, novinar je preživeo pad, a ministar je kasnije izdao saopštenje za medije tvrdeći kako dotični nije izbačen kroz prozor nego se okliznuo na koru od banane.

Bilo kako bilo, ministar je još jednom dao znak svom obezbeđenju da mu oslobode fotelju, ali ovaj put stvar je išla malo teže. Kada jednom magarac zasedne u ministarsku fotelju, nema te sile koja će ga odatle oterati.
Četvorica telohranitelja, takozvane gorile, nisu uspeli ni za milimetar da ga pomere.Posle nekih petnaestak minuta bespoštedne borbe, vidno malaksali, jedan po jedan počeli su da odustaju.Videvši to ministar se sav zajapurio u licu, odnekud izvadio batinu i zapretio njome.Ali je magarac, očigledno već oguglao na batine, samo zevnuo.
Taj njegov gest je ministra još više razljutio, ali setivši se da ni batina ne pomaže kada se magarac ukopa i neće da krene, naredio je sekretarici da mu brzo donese sa pijace jedno dva-tri kilograma šargarepe.
U narednih pola sata, koliko je trebalo sekretarici da stigne sa šargarepom, u kabinetu je vladala mučna tišina. Demonstranti, koji su se u međuvremenu utišali, posmatrali su ministra koji je zabrinut za svoju stolicu, nervozno šetao po kabinetu gore-dole. Ali napokon stigoše i šargarepe.
Ministar je zagrizao jednu da bi se uverio da li su sveže a onda ih je gurnuo magarcu pod njušku. Ali na ministrovo zaprepašćenje, magarac koga su očigledno hranili pomijama, nije hteo ni da ih pogleda. Zagledan u zelenu livadu na slici S. Šumanovića koja je krasila zid kabineta, opet je zevnuo, liznuo još malo viskija iz ministrove čaše a nekima se i učinilo da je rekao : '' Ja odavde ne idem.''
Učinilo se i ministru da je tako čuo, pa se još više zacrveneo, i opet zgrabio batinu, te se na trenutak činilo da je udarac po magarčevim leđima neizbežan. Ali batina nekako zastade na pola puta kao da se ministar još nečega setio.'' E sad ćeš ti da vidiš '' – zapretio je magarcu prstom – '' tužiću te Prvom ministru!''

U kabinetu je zavladala panika.Neki od demonstranata poučeni primerom sa novinarem sami skočiše kroz prozor, a drugi se rastrčaše po hodnicima tražeći izlaz za slučaj opasnosti.Ministar je besno zalupio vrata za sobom, a magarac je još jednom zevnuo i opet liznuo viski.Posle nekih pet minuta, dok je ministar kulture nogom otvarao vrata za njim je u kabinet ušao i Prvi ministar.

'' Znaš li ti ko sam ja? '' – razdrao se na magarca Prvi ministar, a magarac koji je sada već natezao iz flaše samo je klimnuo glavom, i izvinite na izrazu, prdnuo.Prvi ministar očigledno nije bio spreman za ovakvu vrstu provokacije, pa da bi prikrio svoju zbunjenost i nelagodnost, glasno se nakašljao.Nakašljao se i ministar kulture ali džaba.Magarac prdnu još jednom, ovaj put još jače, tako da je Prvi ministar posle kratke pauze rekao obezbeđenju koje se smejalo : '' To sam bio ja, šta se smejete! ''
Obezbeđenje se odmah uozbiljilo, a uozbiljio se i ministar kulture.Mučila ga je misao, zašto Prvi ministar tako blago postupa sa magarcem i zašto ne iskoristi svoj autoritet.Zašto se koristi diplomatijom, umesto da iskoristi svoja ustavna ovlašćenja i pravne mehanizme koji su mu na raspolaganju.

'' Ovaj je tvrdoglav kao magarac.'' – zaključi Prvi ministar mudro, pa nastavi obraćajući se ministru kulture. – '' Vi znate da ja prezirem nasilje, osim kada je ugrožen moj položaj. A i u predizbornoj kampanji sam poručio stanovništvu ( znači i magarcima ) '' vas niko ne sme da bije '', tako da mislim da batine ovde ne bi pomogle. I pošto svi znamo da je jutro pametnije od noći, predlažem da ovaj magarac za sada ostane u vašem kabinetu, a sutra ćemo na sednici Vlade odlučiti koje ćemo korake preduzeti. ''

'' Znači tako! '' – povisio je ton ministar kulture na svog Prvog ministra i sam se začudivši tolikoj svojoj hrabrosti, ali je odmah nastavio – '' Vi kao da ga štitite. Prema mani nikada niste bili takvi, čak šta više, sumnjam da vam se nikada nisam ni dopadao. Ako mislite da ću preći preko toga da danas ovaj magarac ostane u mom kabinetu, onda ste se grdno prevarili. U tom slučaju primite moju neopozivu ostavku! ''

Prvi ministar pomalo začuđen ovakvom drskošću i suprostavljanju njegovoj odluci, okrenuo je leđa ministru kulture i preko ramena mu dobacio napuštajući kabinet :
'' Povisili ste glas na mene, znači vaša ostavka se prihvata.''
U tom je trenutku već vidno rastrojeni bivši ministar kulture jurnuo na nesrećnu životinju sa namerom da je zadavi, ali su telohranitelji bili brži, i na znak prsta Prvog ministra, izbacili nesretnog ministra kulture kroz prozor.

'' I šta je onda bilo? '' – pitao bih ja dedu, jer je on uvek znao da priču prekine kada bi bila najzanimljivija.'' Eh, šta je bilo, čućeš sutra.Sada je već kasno, vreme je za spavanje. '' – uvek bi mi deda odgovarao, a ja posle još dugo nisam mogao da zaspim jedva čekajući da dođe to sutra.

* * * * *

A sutra bi deda nastavljao priču tačno tamo gde je prekinuo.

- '' Možda nije loše imati u Vladi i jednog magarca. '' – razmišljao je Prvi ministar dok su ga službenim automobilom vozili u vilu koju mu je država dala na korišćenje, a koju će možda i otkupiti ako potraje inflacija, kako su predvideli neki ekonomski stručnjaci.''
Ne bi bilo prvi put, istorija je već zabeležila slične slučajeve. '' – razmišljao je dalje dok je otključavao vrata. '' Na primer Kaligula.On je bio car a ja sam samo Prvi ministar ( istina sa carskim ovlašćenjima ), pa mu nije smetalo da ima konja za senatora. Neki čak tvrde da mu je to bio jedan od boljih senatora, bez koga nije hteo da donese ni jednu važnu odluku.''
Sipajući mleko mačoru kojeg je gajio, čak glasno izgovori :
'' A što sam ja gori od Kaligule? Možda sam čak i bolji?! Šta je on to uradio za svoj narod, pa ga i posle toliko vremena pominju, što ne bih i ja mogao za moj da uradim? Ako treba uradiću i više nego što to bilo ko očekuje.''

Taj njegov monolog naglo je prekinuo glas iz kuhinje. '' Živeo Prvi ministar, živeo Prvi ministar!!!''
'' Ah moj dragi savetniče, samo ti me razumeš.'' – obradova se Prvi ministar kada je čuo glas svoga savetnika koji je nešto kljucao u kuhinji.
'' Pomagaj, posavetuj me! '' – zavapio je Prvi ministar.'' Svi mi rade o glavi, u nikoga više nemam poverenja.Svi moji saradnici,svi ministri, cela Vlada a bogami i Skupština, svi žele da mi vide leđa, da uskoče u moju stolicu.Javno to ne smeju da mi kažu, ali ja im to vidim u očima.Iza leđa me ogovaraju, po hodnicima spletkare.Pričaju da sam predugo Prvi ministar, da već 25 godina vodim ovu zemlju, a meni se dragi moj savetniče čini ( gledano iz moga ugla ) da to i nije tako dug period, i da sam tek sada počeo da živim.Lako je bilo raznim svetskim diktatorima da pronađu mangupe u svojim redovima, ali šta da radim ja? Ja sam demokratski Prvi ministar, meni treba neko demokratsko rešenje.''

'' Živeo Prvi ministar, živeo Prvi ministar! '' – opet se čulo iz kuhinje.

'' Ma ne seri više, ponavljaš jedno te isto kao papagaj, nego me posavetuj da li da magarca postavim za ministra kulture.Da imam bar nekoga u Vladi ko će me razumeti i na koga uvek mogu da računam.Šta misliš,a?Da zadržim magarca?

'' Živeo Prvi ministar,živeo Prvi ministar, Prvi ministar, Prvi ministar.....- ponavljao je papagaj Prvog ministra, pa nastavio upamtivši poslednju reč – magarac, magarac, Prvi ministar, magarac....''

'' Znači i ti misliš kao i ja. ''- složio se Prvi ministar sa papagajevim zaključkom, a onda otišao u dnevnu sobu i uključio TV.Trebao je da počne '' Dnevnik '' koji je bio posvećen samo njemu ( kao uostalom i svi '' Dnevnici '' do tada ), pa se zavalivši u fotelju prepustio svom omiljenom uživanju, da posmatra sebe na televiziji.

Sledeći dan je bio sudbonosan za Prvog ministra a bogami i za celu Vladu.Sednica Vlade koju je zakazao Prvi ministar počela je žučno.
Otpušteni ministar kulture koga obezbeđenje nije htelo da pusti u zgradu, uspeo je da se uspentra uz oluk( sa sve rukom u gipsu ) i da uđe unutra kroz onaj isti prozor kroz koji su ga izbacili.To do početka sednice niko nije primetio pošto se krio ispod stola, ali kada je počela sednica odmah je ustao i prvi se javio za reč.
Ne zna se da li mu je neko uopšte i dao reč ali je on odmah zakukao pred kolegama, ukratko objasnio o čemu se radi i zavapio da mu se uvaži povlačenje ostavke. Objasnio je da juče nije znao šta radi, da je bio uzrujan i zbunjen i da se kaje što je povisio glas na Prvog ministra.
Nije propustio da naglasi i ono glavno, da je sada osim ministarske fotelje ugrožen i njegov brak.Pokušao je juče da objasni ženi šta se desilo na poslu, ali je ona dobila histerični napad kada je čula da više neće biti ministarka.Naime ona ne pristaje da ostane bez svih privilegija koje je do sada uživala, bez službenog vozila, kao i službenog vozača na koga se već navikla.Pošto ga je juče isterala iz stana (koji je neoprezno prepisao na nju kada je popunjavao imovinsku kartu ), sa balkona mu je doviknula :
'' Noćas spavaj u parku! A sutra, ili se vrati kao ministar, ili ću sebi potražiti drugog ministra! ''

Posle tih reči bivši ministar kulture se zaplakao, a i nekim članovima Vlade krenule su suze.Samo se ministar za sport i omladinu ( inače bivši vaterpolista i okoreli neženja ) usudio da ga upita :
'' A koja ono beše Vaša adresa stanovanja? ''

Videlo se da bivšem ministru kulture nije bilo nimalo lako, ali isto tako se osećao i Prvi ministar.Trebalo je razrešiti ovu neprijatnu situaciju.Neki od onih što su zaplakali u znak podrške ministru kulture, ponudiše svoje momentalne ostavke ako se ministar odmah ne vrati na svoju dužnost.Oni očigledno nisu znali ono što je Prvi ministar znao već 25 godina, da se ostavka ne daje ni pod batinama.

I dok su se pojedini solidarisali sa ministrom kulture nudeći ostavke, Prvi ministar je ispod stola na prste brojao koliko je to članova koje bi mogao da zameni magarcima.
Kaligula je imao samo jednog konja senatora, a njega bi istorija mogla da upamti kao onoga koji je imao Vladu punu magaraca.
Tri puta je Prvi ministar brojao na prste ali džaba.Falile su mu još dve ostavke da bi imao većinu u Vladi koju bi sastavio od magaraca.Bez većine u Vladi ne bi mogao da uradi ništa, a nekome bi moglo da padne na pamet da pokrene raspravu i o njegovom poverenju.
Zato Prvi ministar pošto je i četvrti put prebrojao na prste one koji su se junačili svojim ostavkama, samo je tužno konstatovao da su ostali ministri ili oprezni, ili lukavi, ili mnogo pokvareni.Zato je rešio da se posluži malim lukavstvom obraćajući se prisutnima :
'' Poštovane kolege, dragi moji ministri.Moram vam priznati prvi put za ovih mojih 25 godina, koliko se bavim ovim poslom,da ste potpuno u pravu.....

Na te reči Prvog ministra, uplašivši se da je u nečemu zakasnio i da će ga kasnije optuživati da nije hteo da podrži kolegu, ministar za sport i omladinu je poskočio i viknuo :
'' Znao sam da smo u pravu!Evo, i ja dajem ostavku! ''

Čuvši to, Prvi ministar se samo ljubazno osmehnuo pa nastavio : '' Ako je to sve, ja bih da nastavim.

Ali ministar za sport i omladinu je gurnuo laktom kolegu do sebe koji je uvek spavao na sednicama Vlade, i koga su samo budili kada je trebalo za nešto glasati. Doduše, on nikada nije znao za šta glasa, ali je uvek glasao '' za '', pa su svi u Vladi taj njegov rad izuzetno cenili i poštovali.Tako je bilo i sada.
Kada ga je ministar za sport i omladinu ćušnuo laktom, nesrećni čovek je onako bunovan podigao ruku, a ministar za sport i omladinu je stigao da dobaci :
'' Evo i on daje ostavku. ''

'' Odlično. '' – Sijao je od sreće Prvi ministar. – '' Kao što rekoh, priznajem da ste u pravu.Cenim taj Vaš lični čin hrabrosti, i duboko ga poštujem.Cenim i Vašu kolegijalnost, tako da mi ne ostavljate previše izbora.

Neki su od članova Vlade na te reči Prvog ministra zapljeskali, ali on završi rečenicu rečima : Prihvatam Vaše ostavke.Ustav koji sam sam pisao, ( a za koji ste svi vi glasali ) omogućava mi da u slučaju vaših ostavki sam izaberem nove članove Vlade. Već imam u glavi neka kadrovska rešenja , ali to bih izneo na sledećoj sednici.Gospodo, hvala Vam na dosadašnjem radu.

Posle ovih reči Prvog ministra, neki su pali u nesvest ( te su morali da iznesu ), a neki su zagalamili na Prvog ministra da ih je prevario ( te su morali da izbace ).A oni što su ostali u manjini, kada su shvatili da su manjina, kolektivno podnesoše ostavke, ne želeći da budu u Vladi sa jednim magarcem koji je i dalje sedeo u svom kabinetu, i koji se nije čak udostojio ni da dođe na sedicu.

Prvi ministar je tada zadovoljno konstatovao da je sednica završena, i zakazao novu za sutra, kako bi bili izabrani novi članovi Vlade.A ministrima koji su negodovali samo dobacio : '' Naći ću ja sebi bolje ministre! ''

I tako je pala cela Vlada zbog jednog magarca.

- A šta je dalje bilo? – pitao bih ja opet dedu, kada sam već osećao da će da završi sa pričom.
- Eh šta je bilo, čućeš sutra.Sada na spavanje. – Uvek bi odgovarao deka.

* * * * *

- Pa je li formirao novu Vladu? – jedva sam dočekao da pitam dedu sutradan kada je nastavio sa pričom.
- Formirao nego šta. – nastavljao bi deda sa pričom tamo gde je prekinuo. – Već na sledećoj sednici.
Čim su mu doveli dovoljno magaraca da popuni sva ministarstva. A ta sednica je bila više radna nego svečana, i odvijala se iza zatvorenih vrata.
Srećni ljudi su sa nestrpljenjem isčekivali odluke nove Vlade.
Vest o smeni svih ministara uznemirila je neke poslanike u skupštini, tako da je i tamo sazvana vanredna sednica.
Papagaj koji je doleteo pravo iz skupštine na sednicu Vlade, panično je zakreštao :
''Skupština, skupština! ''

Magarci koji su postali ministri nisu tome pridavali neki veliki značaj ali je Prvom ministru sve bilo jasno.Odmah je napisao dekret kojim se raspušta Skupština, na osnovu Ustava koji je u međuvremenu dopisao ( kako je i obećao u kampanji ,da će se on još dorađivati u hodu i dopisivati ), a nova Vlada ga je jednoglasno usvojila dizanjem ušiju.
Inače posle ovog dekreta, (napisao ih je još desetak), shvatio je da je praktičnije vladati uredbama i dekretima .Inače dekreti su mu posebno prirasli za srce. Tako je jednim dekretom naredio da se nova Skupština popuni magarcima.

Na izborima koji su tim povodom organizovani, viđena je najprljavija predizborna kampanja u toj zemlji.Srećni ljudi su se služili raznim trikovima i aferama ne bi li ubacili svog magarca u skupštinsku klupu.Bilo je tu svega i svačega. Od krađe na izborima do viška glasačkih listića.Na jednom biračkom mestu je čak bio zabeležen slučaj, da je jedan magarac pojeo zapisnik, pa su na tom mestu izbori morali biti ponovljeni.
Bilo kako bilo, izborna komisija ( takođe sastavljena od magaraca ) je konstatovala na kraju, da nije bilo većih nepravilnosti koje bi uticale na konačan ishod izbora. i iste proglasila regularnim.

Bili su to burni politički dani za tu zemlju nenaviklu na nagle političke promene. Ali malo po malo situacija se smirivala.Postajala je politički stabilna.Magarci su zauzeli sve važnije funkcije u državi, tako da su konačno srećni ljudi mogli da odahnu.Konačno je i Prvi ministar mogao da odahne, a sa njim i cela Vlada.

Očekivao se period mira i prosperiteta.Ali kao i u svakoj bajci, pa i ovoj, baš kada je trebalo da svi dalje žive srećno i dugovečno, jednog jutra na sto Prvog ministra papagaj je doneo pismo i zakreštao '' Pismo, pismo!''
Prvog ministra je u trenutku oblio znoj.Ko bi njemu mogao da piše, grozničavo je mislio.Narod je to odavno prestao, a ovi iz Vlade su svi nepismeni.

Ali kada je otvorio pismo sve mu je postalo jasno.Strani faktor ( koji nikad ne spava ) tj. države koje misle da mogu biti svetski policajac, u svom otvorenom pismu, bez imalo diplomatije i takta, izražavaju svoju bojazan zbog novonastale političke situacije.
Još predlažu Prvom ministru da vrati staru Vladu ili će prekinuti sve kontakte sa njegovom zemljom, zamrznuti sve potpisane sporazume, a moguće je i da će preduzeti još neke mere zavisno od daljeg razvoja situacije.
Na kraju tog sramnog pisma koje je poslato Prvom ministru, pored pretnji zamrzavanjem imovine i bankovnih računa u inostranstvu, sa zebnjom je propraćena i činjenica da u zemlji ima sve više magaraca,a sve manje ljudi.

Prvom ministru su zadrhtale ruke, a bogami i vilica kada je pročitao sve ovo.Pismo mu je izgledalo kao neki ultimatum.Znači domaći neprijatelj je rešio da traži stranu pomoć, proletelo mu je kroz glavu.

- E neće to tako moći! – razdrao se Prvi ministar,tako da je preplašeni papagaj odleteo u samo ćoše kabineta koje mu se učinilo najsigurnije.
-Neće meni strane sile sastavljati Vladu!Narod će da se pita, jer narod niko ne može prevariti!

Posle te istorijske rečenice, seo je za svoj radni sto i odmah napisao dekret o raspisivanju referenduma sa samo jednim pitanjem '' Da li ste za ili protiv stranog mešanja u izbor naše nove Vlade ''.

Nedogo zatim održan je i referendum koji je pokazao narodno jedinstvo i spremnost zemlje da se odupre svakom neprijatelju koji posumnja u narodnu volju i volju njenog Prvog ministra.Tim povodom održano je i nekoliko mitinga podrške Prvom ministru i novoj Vladi, a masovni miting podrške je organizovan na glavnom trgu ispred samog kabineta Prvog ministra.
Tom prilikom je i Prvi ministar održao jedan vatreni govor.Posle toga strasti su se malo smirile.Strane države su digle ruke od Prvog ministra i njegove Vlade (bar na neko vreme), i okrenule rešavanju svojih problema.

Uskoro je Prvi ministar povodom sto dana nove Vlade, opet dekretom naredio popis stanovništva.U rubrici nacionalnost, čak 104% stanovnika se izjasnilo kao magarac.Bila je to konačna pobeda Prvog ministra i njegove nove politike.To je trebalo proslaviti, pa je Prvi ministar organizovao svečani banket za sve članove Vlade.Tako je i učinjeno, a slavilo se do duboko u noć.

Kada se sutradan probudio u svom kabinetu, Prvi ministar se samo promeškoljio u fotelji jer je još uvek bio mamuran i strašno ga je bolela glava.Rukom je odmah krenuo ka flaši na stolu, jer '' klin se klinom izbija '' ali je ona bila prazna.Nezadovoljan, bacio ju je u ćoše setivši se da uvek čuva rezervnu u fioci.
Srećom po Prvog ministra, u toj je bilo malo viskija.Prvi ministar je zadovoljno nategnuo iz nje, zapalio jedan tompus i zamislio se.''Ovo je bila izuzetna godina ''– razmišljao je – ''velike sam stvari uradio za svoj narod''.
I baš kada je povukao novi dim i pokušao da se bolje namesti u fotelji, shvatio je da ga nešto žulja. '' Svašta '' – pomislio je '' fotelja Prvog ministra ne bi trebalo da žulja.Možda je vreme da promenim inventar.'' Pomerao se Prvi ministar još dva-tri puta, čas na levu, čas na desnu stranu, ali žuljanje nikako nije prestajalo.

Na kraju je Prvi ministar rešio da ustane i da proveri da nije na nešto seo.Kada je konačno ustao njegovom iznenađenju nije bilo kraja.Iz njegovih leđa, sve do poda, spuštao se dugačak magareći rep.Čak ni noge nisu bile njegove, više su ličile na magareće.Prvog ministra je naglo oblio znoj, a i zazujalo mu je u ušima.Mahinalno se hvatajući za uši osetio je pod prstima da to nisu njegove uši.
Sada već u panici, Prvi ministar je odgalopirao do kupatila da se malo umije i osveži. '' To je od viskija, to je od viskija '' – ponavljao je u sebi dok se umivao hladnom vodom.Ali prizor koji je ugledao u ogledalu potpuno ga je rastreznio.Prvi ministar je postao magarac.
'' Kako sada da izađem pred narod, kako da ih pogledam u oči? '' – grozničavo je razmišljao.A onda se setio svog savetnika.Iz džepa je izvadio pištaljku sa osam rupa koliko je imala, i dunuo u nju.Na poznati zvuk ptica je odmah doletela u kabinet.
- Savetniče moj, šta je ovo? – zavapio je Prvi ministar. – Pa ja sam izgleda postao magarac.
Papagaj je nemo posmatrao Prvog ministra.Nastala je mučna tišina.Prvi ministar, još uvek ne mireći se sa sudbinom koju mu je istorija namenila, zapita papagaja:
- Reci mi samo jedno.Jesam li ja oduvek bio magarac ili sam nekada bio čovek?
Ne zna se šta mu je papagaj tada odgovorio, ali se zna da je Prvi ministar i dalje vladao tom zemljom srećno i do kraja života.
'' A ti zapamti,'' – zapretio mi je deda prstom – '' ko se sa magarcima druži i sam će na kraju postati magarac. ''

* * * * *

A šta je dalje bilo, možda će se zapitati neko od vas koji ste dovde stigli sa čitanjem.Meni se ta bajka mnogo sviđala pa sam je pričao svojim drugarima.A oni su se opet žalili svojim roditeljima da bajke koje im oni pričaju nisu ni približno zanimljive kao ova moja.A onda je jednog dana deka otišao na službeni put i vratio se tek posle dve godine.Od tada više nije hteo da mi priča bajke, a jednom me je čak i izudarao kada sam mu tražio da mi ponovo priča.Ali to je neka druga bajka.....