Vladimir Gligorov u Blicu

Bol i javna bezbednost

Problem sa Tadićevom izjavom o tome da Socijalistička partija ima svoj bol, kao što Demokratska stranka ima svoj, nije u tome što se ta dva bola izjednačavaju, već što on kao predsednik države time ugrožava bezbednost građana. Da bi to bilo jasno, uporedimo to sa drugom izjavom.

„Nije mi žao“, ponavljao je Toma Nikolić za ubistvo Slavka Ćuruvije čak i kada je tražio glasove da postane predsednik republike. Tu je on, u najmanju ruku, pobrkao privatna osećanja i javnu obavezu. Pitanje nije da li on kao privatno lice žali što je neko umro ili je ubijen, već šta on misli o tome kao javna ličnost. Jer od toga zavisi koliko bi bezbedno trebalo da se osećaju građani te države. Jer je ubistvo, posebno državno ubistvo, čin ugrožavanja javne bezbednosti. Dakle, neposredno ugrožava sve, pojedinačno i skupno. Ako neko ko bi da bude predsednik države smatra da je žaljenje za smrću čoveka koga je ubila tajna policija privatna stvar, to je neposredna ugrožavanje javne bezbednosti.

Tadić je, kao predsednik republike, izjavio nešto što ima iste posledice. On je privatnu bol, koja se ne može nikome osporiti, podigao na nivo javne boli, posebno time što je rekao da će oni koji se sa tim ne slažu imati „posla sa njim“. On, to je predsednik republike. To je neposredan čin ugrožavanja javne bezbednosti. Zato što, je li na to potrebno podsećati, zato što je reč o čoveku koji je kao predsednik vlade i predsednik republike vladao sistemom u kojem su pojedinci bili meta državih organa sile. Bilo kakav vid rehabilitacije, jeste neposredno ugrožavanje javne bezbednosti. Jer je Boris Tadić predsednik republike i, da ponovim, ima prvu obavezu upravo prema javnoj bezbednosti.
Može se reći da je Tadić hteo da kaže da je reč o dve privatne boli, Demokarata za to što je ubijen Đinđić, a Socijalista zato što je umro Milošević. To je gore tumačenje ove izjave, jer bi to bila verzija izjave Tome Nikolića. Ubistvo Đinđića je napad na javnu bezbednost, i to preko pokušaja državnog udara. Privatna osećanja tu nisu od značaja. Govore nešto o moralu, ali mnogo više o odnosu prema zločinu, dakle prema javnoj bezbednosti.

Najmanje što bi trebalo očekivati je izvinjenje. Da li će to biti dovoljno da se umanji uznemirenje koje je ova izjava izazvala, teško je reći. Da predsednik republike ne razume svoju najvažniju obavezu, to nije mali problem.