fruškoMorski koMo (1)

otvorio sam oči i ugledao šumu. debelu. baš šumu. još mi je beat bubnjao u glavi i brlja u stomaku. pojurio sam ka prvim vratima koje sam video i ispovraćao se. tek sam onda shvatio da je to u stvari neka vrsta američkog plakara. kao u filmovima. srećom dovoljno velik da ništa nisam uništio. okrenuo sam se ka krevetu, kad tamo crvene lokne. bože, gde sam sad zaglavio? poslednje čega se sećam je tvrđava i lokalno događanje exit. a šta je sad ovo? zaorbljen sa crvenokosom. provirio sam kroz ogroman prozor i osim šume video da sam u nekoj vili, po ugledu na dvorac. baš zarobljen. sa crvenokosom u dvorcu. sad je još trebala da naiđe aždaja.

i naišla je. u nekoj maslinasto-zeleno-narandžastoj uniformi, sa ispranom farbom i starom trajnom. proderala se. Marija ustani. Opet dovlačiš strance sa tog Exita. Jesi li koristila one gumice što sam ti onomad ušila u haljinu? crvenokosa iz kreveta se mazno nasmejala. ne brini mama. sve je u redu. i nije stranac. hrvat je, to jest srbin iz hrvatske, ili hrvat iz srbije. ne sećam se više. šta si ti maco? gledao sam ih ne mogavši da se setim ni kako se zovem i opet se okrenuo ka onim vratima i tu dokrajčio posao. Jebemte glupu, glupačo, šta dovlačiš landrokaše. Treba da izgubim posao zbog tebe. Jel treba letovanje da mi upropaštavaš, paorko. Idem na posao, a kad se vratim da se sve blista. mala je sad ustala onako gola, prišla matoroj aždaji i poljubila je u obraz. mamice. Pomazdiški se neće vratiti još tri nedelje. pusti me da uživam. sve će biti sređeno. okrenula se meni i prstom pokazala na ženu koja se okrenula leđima da izađe. jkp čistoća. ćutao sam. bilo mi je drago što matora odlazi. štštšt, šta si rekla? to su izgleda bile moje prve reči. matora radi u gradskoj čistoći. održavamo vilu bogatog funkcionera. jesi li čuo za Pomazdiškog? mala je bila lepotica i poželeo sam da se totalno uključim u razgovor. da ne delujem više kao kreten koji se usrao. nisam čuo, ali sigurno mu je i deda bio bogat. ovakav dvorac usred šume? to i kod nas u australiji retko ko ima. šuma je bogatstvo. mislim da je moja rečenica ostavila utisak. mala je širom otvorila oči i nasmejala se. pa ti ništa ne znaš o srbiji. očigledno. što su ti dede bile siromašnije, to si ti bogatiji. ovde. i obrnuto. vidiš, ja se sad bojim za svoje potomstvo. mama se u poslednje četiri godine od kad radi u čistoći baš obogatila. ali to nije bitno. sad mi se unela u lice i već me je uhvatio strah da imam užasan zadah. baš užasan. zato sam naglo ustao, prišao prozoru. nemoj kroz prozor! povikala je i odvukla me je u kupatilo. nisam mogao da verujem šta vidim. đakuzi kada, najlepša keramika i uopšte, čitava prostorija je bila opremljena vrlo eksluzivno. taman sam skinuo one čudne gaće koje sam imao na sebi kada se mala vratila. nasmejala se i prišla mi. hajde da napunimo đakuzi i da se brčkamo. jesi li čuo, imamo još tri nedelje ovde. juče si mi rekao da možeš da se vratiš kući kad god hoćeš. budi ovde sa mnom. biće nam lepo. uvek sam imao problema sa svakodnevnicom kada piće ispari iz glave. malo sam je odgurnuo i bilo mi je krivo kad je spustila pogled. čekaj da ti objasnim. rekao sam. ja sam pisac i došao sam u srbiju da vidim kako obični ljudi žive. teško mi je što sam se uopšte našao ovde. danas je trebalo da bude moj prvi radni dan. danas je trebalo da budem u grgetku i pišem prvu stranicu svoje nove knjige. mala je opet podigla glavu i svojim zelenim očima počela da me zavodi. ajde ovako. ja ću ti pričati kako žive ljudi u srbiji, a ti ostani sa mnom i piši. važi? onda je povukla ruku sa mojih grudi naniže i osetila pozitivan odgovor. nisam imao kuda.