маме за играње

састав на тему . . .скакутаву

играјући се јуче након посла шантишколе ту на сокаку предкућоми увалети са млађаном комшиницом Мериен седох на улазни басамак капије да се одувам те неки
заостали камичак ( зградилишта) исципеле да исчачкам и умоментуми крозмозак севну давнашњи стих једне сремачке наскочице , додуше у она пуританска соц.времена малко
ушрех гледане. . . . цуро ајмо кратко у капију да ти ћушнем мачка безушију, која би тако верујем прилегла уху матери поменуте Мериен,овдашњој поштарки, јер се мужа решила ту скоро па сада мималко наликује ко да лута кроз живот.вели ми неко јутро
- па што никад несвратиш ,ви странци само радите
станују њих две у згради преко сокака тако да се свакодневно срећемо већ годинама,но муж био неки мркоглед нанас светром додуване па ми било непријатно да му жени цвеће поклањам ,чоколадице Мериен не бројим , али сад је, умишљам ,стасало време замачка (безушију). звала ме поштарка , додуше има томе, да дођем код њих да станујем (имају одвојени део стана где им је боравио рођак који се вратио у аустралију) но бивши изразио неслагање ,па некако . . . . спонтано одустах.
ево је и Мериен ми данас замера што никад нисам кодкуће да се ето играмо шантишколе, нема никог у близини ко оће да сесањом надскакује
- ти волиш децу , додаје
- јако ,али и маме њине , јаћу
- па оне су старе за играње ,а и дебеле су, наглашава
посматрам је како лако пребира ногицама по тек тек назирућим квадратима од шантишколе на калдрми. штркљаста десетгодишњакиња густе црне косе у реп свезане,пријатног лика.неће проћи много а већ ће телесни сокови тражити своје, постаће и она од неког вољена,а унеког ће се и сама затрескати и живот, тај сачулатац , искројиће јој судбину са свим заврзламама припадајућим.потврдиће се да се жена не рађа као жена , него то постаје. шантишкола ће јој се одједном учинити непримерена.
- управу си дебеле се ,прихватам
- ајде, твој је ред ,ал' жмурећки , потсећа ме