O iluzijama, laganju, mirisima......letu
Cesto mi se snovi pretvore u iluzije a cesce u stvarnost ……….
Lazem uvek kada se mora, da se neko ne povredi ………
Filigranskim nijansama ispravljam svoju stvarnost u zeljenom pravcu ……
Lepe misli su povezane s mirisima, a mirisi s lazima......
Znam da nerado lazem pred kisu, miris zedne trave me drzi cvrsto za zilu lazljivicu……
Najbolje lazem predvece, miris radona i moj sopstveni se pomesaju sa mirisom mastanja i onda fantasticno lazem………
Najgore lazem u podne, kada se sravni miris poludana sa mirisom gladi i zivotinjskog u ljudima……
Pitajte me sve u predvecerje, cucete sta zelite da cujete, bicete srecni i obavijeni mirisom svecarskih iluzija. Lagacete i u duetu. Cak i ako niste ucili, krene samo od sebe........
Nije to pitanje casti. Cast ima gorak, metalni miris. Odsustvo kompromisa.
Nije to pitanje Vere. Vera imam miris sklon talozima, sklon relikitima zapamcenog.
Nije to pitanje Nade. Nada ima nervozan miris iscekivanja.
Nije to pitanje Ljubavi. Ljubav ima miris djurdjevka I jasmina.
To je vise pitanje igre I izazova…..Svaki pogled ima potpuno
novu dinamiku mirisa……..
Sasvim plava
Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:
Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor
sasvim plava.
Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava.
A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava
čak i nisu neka brda
Pa da onda gledaš sebe
da se čudiš
da se pitaš
šta bi da poveruješ
Ali da sve kasno bude
Pa da plačeš kad ja odem
a da sebe ubeđuješ
i da sebi dočaravaš
da su brda
a ta brda
sasvim plava.
Zašto ne bih pokušao
pa da sebi dočaravaš
kad ja odem.
Dusko Trifunovic
The end of a peacefull thread
igra
SL
i poverovah milozvucno izrecenoj lazi da
za sve postoji prava rec.....
:)
tell me lies
tell me even more lies
SL
lie to me
bez naslova
QQ...
znate li koji je broj ovoga bloga:-)))
1666
uh...
a u pitanju su iluzije... lazi...
onda...
Let's Play The Game
666
SL
zivimo u vremeskim nizovima. nagomilano znanje nam nikako ne pomaze da naucimo na greskama, vec nasuprot, kao da greske bivaju sve progresivnije i mocnije u protoku znanja...
666 je strah od laznih opasnosti...
bez naslova
Hah...
sve je stvar peRcepcije...
Ako se okrenes naopacke vidis 999:-)))
ima sad tu raznih kombinacija brojeva...
SL
from promises and lies........
cest la vie
bez naslova
Ovo ne sme biti...
bez naslova
Nije to pitanje Ljubavi. Ljubav ima miris djurdjevka I jasmina.
Djurdjevak, najlepse cvece:-)))
"Ljubav ima miris
"Ljubav ima miris djurdjevka"
To isto mislio je i Goran Bregovic dok nije pao sa visnje.
bez naslova
:-)))
Eee, da je pao sa sekvoje...
PS Cek, da mahnem milim nam gostima:-)))
Sto ne udju:-)
Napolju je vruco, a kod nas klima radi:-)))
porozni svet.....
SL
zivimo u poroznom svetu, za cas dusu coveka mozemo zameniti dusom cudovista, tresnju za visnju....
bez naslova
Kad smo vec kod Bregovica.
Dobro jutro:-)))
dobro jutro bravarice....
SL
Mi smo u sumi sa drvecem koje govori. Uglavnom
lepe jutarnje lazi. I peva....
n wood
jutro
bravarice Slavujka i 5 online gostiju
ola:)
dobar jutar,
i budite dobri:)))
loši..
Kako može biti dobar jutar ako si dobar. Loši više uživaju...
Ne šetaj u gacicama po blogu, Dunja..:))))))))))))))))
:)
opasan si, ti:))
sve znas!
aj na kafu:)
i ostali
bez naslova
Maham i
otpozdravljam...
Jutro je Tvoje, AD...
kisovito:-)))
morning
PS i tebe, Grofe, dobar jutar...
divno, ovako:)
jazz
uski živci stvoreni su za jazz,
hladno pivo, napisani kaos.
završili smo u pjesmi punoj
limuna, alkohola i olovaka.
noć je disala neuro-neuro.
sezonski lud kao poetski radnik
u podzemlju predložim blud.
tvoj privremeni bijeg pali sudbinu,
nezavisnu zastavu slučaja: afrodizijak.
afrodizijak se mora razvijati
jer ti si fatalna žena,
jedina kršćanska dogma
u koju vjerujem, za koju živim.
ti si vječno evanđelje
radosna vijest u eteru.
ti si neprekidno proljeće
u žutom medijskom zlatu.
jedina stabilna točka kaosa koju
volim zauvijek bez uskogrudne tuge.
pali me uzorak djevojke izbačene iz
raja jer je htjela izazvati ševinu rosu na
čelu tvorca usred nedjelje, neradnog dana.
ti si tvoja i moja glazba. mi smo
sav taj duboki jazz među nama.
nitko ga ne može premostiti,
čak ni naša povremena skretanja
u klasiku novih kuća i kućica
na osami raznovrsnih lica
u kojima stanuje brza dosada.
zaboravi zaborav
jer ja sam jaki idiot,
čovjek od mora i riječi,
rak na tvojim fatalnim plućima.
njima dišeš naše srce:
izazov plime, energiju mjesečine.
kapetani duge plovidbe, svemirske
iznimke, u našem mozgu sastavljaju
priručnik: jazz za vesele očajnike.
mi patimo od stalne promjene
i želje za mirom. to je jazz.
ali jazz se ne može smiriti.
vječno je uključen u gubitak
jer je kolanje glasne krvi.
niti smrt ga ne smiruje.
kosa i nokti dalje rastu,
crvi nastavljaju glazbu
M.V
All That Jazz
fatalna zena .....
SL
MJ - QT
jer ti si fatalna žena,
jedina kršćanska dogma
u koju vjerujem, za koju živim.
ti si vječno evanđelje - unqt
Danas rec apokrifno oznacava LAZ.
u davnim vremenima znacilo je okultno.
Apokrifni tekstovi bili su dostupni samo nekolicini.
Pitagora i Buda bili su usmeni ucitelji.
Hrist je pisao na pesku, i odmah brisao.
Nije koristio obrazlozenja, vec samo metafore.
metafora je bila nacin njegovog razmisljanja,
ili se barem tako vekovima lepo lazemo,....
Muhamedove reči zapisivali su na palminom lišću
i odlagali u korpu ne posvećujući dovoljno pažnje redosledu... E, sad, da li je to istina, stvarno ne znam.
ne verujem u mudru bezazlenost...Muhamed
SL
ne verujem u mudru bezazlenost.
svaka moja misao u kojoj ima i trun
mudrosti nosi u sebi gomilu tudjih
i sopstvenih iskustava stecenih u lazi.....
{ kazu tako je pisalo na jednom palminom listu }
ni ja ne znam......
Sentimentalni glas proroka
vjerska tišina
neizbježna je u lošim skladbama.
zbog toga evo ti blage vijesti:
ja sam onaj kojeg ćeš sresti
na rubu bljedila.
ja sam glas onoga
koji viče na koncertima
jer želim nadjačati preglasnu tihost
usporenih idiota, prašinu u nastajanju.
znam, borba protiv prašine je uzaludna
ali moje je područje ono nemoguće.
na tome radim u slobodno vrijeme.
ja sam tvoj osobni prorok, vrlo nestašan.
bit ću u tebi i onda kad izumru
tvoje obilne, raznovrsne menstruacije.
izliječit ću te od depresije
i naglih trzaja melankolije.
tada ćeš veselo koračati kroz dječake
i pjevati jazz tamo gdje je noć,
tamo gdje žive bogati beskućnici.
zborno pjevanje nije za tebe.
njega pjevaju buduće sirotice,
nesretno udane žene iz razorenih
popravnih domova i loših kuća,
invalidne majke koje će rađati
ciničnu djecu sa jakim osjećajem
za autizam, komunizam, fašizam
i potrošačku psihodeliju.
daleko si ti od zbora, istina se pjeva solo.
znam, čuo sam te u kupaonici,
slikali smo mural s altamirskim usnicama:
nježnicama na plavoj pozadini.
od tvog glasa boja se
tjednima nije htjela osušiti.
a nabacila si tek nekoliko vokalnih skica.
ti , dušo, moja žensko-muška ljubavi,
pjevat ćeš jebeno dobar neuro jazz
ravno iz pizdine sukrvice u altu,
dritto iz promuklih jajovoda u kontraaltu,
direktno iz naboranih muda i blistavih
jajnika proljetnog lirskog soprana,
efektno iz jaja u nojeve glave
skamenjenih prinčeva publike.
i ja ću te slušati. zamotat ću
vječnost u tvoje nabrekle glasnice.
oduševljeno ću drkati ispred podijuma
kao Diogen u punoj snazi
okružen surovim grčkim kurvama
sa smislom za poeziju.
pjevat ćeš takav jazz od kojeg će se
Eskimi istovremeno smrzavati i znojiti
slušajući tvoje sirene
za uzbunu u preponama,
tvoje kompaktne pločice kaosa,
doručka, piva, konjaka i vrućeg sladoleda.
ti bi mogla otpjevati i prvi orgazam
nesretne nimfomanke od 60 godina.
kada ti zapjevaš vječni neuro jazz
pojanje svećenika i ostalih majstora pjevača
bit će tek tiho zujanje pustinje
a riječ pape tek pokušaj:
mali nedjeljni solfeggio za djecu kaosa,
za umobolnu djecu suvremene brzine.
M.V
bez naslova
PLAVA ZVEZDA
Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora,
zbunja, trava,
opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava,
zvezda prava.
Cak i ako ne verujes,
probaj toga da se setis.
Kad zazmuris i kad zaspis, ti pokusaj da je cujes,
da odletis,
da je stignes i uhvatis i sacuvas kad se vratis.
Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepse da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nadje... treca... peta...
mora u snu da se zadje na kraj sveta
i jos dalje iza kraja - do beskraja.
Mora biti takve zvezde.
Sto se cudis?
Pazi samo da je negde ne ispustis dok se budis.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u zivotu mnogo znaci, mnogo vredi.
Ja ti necu reci sta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nadjes - sam ces znati.
Sad je tajna.
M.Antic
Obrasla trnjem streme brda plava
SL
Noc - A. Santic
Kako je milo u ovoj samoći!
Jezero sjajno snom dubokim spava;
Treperi nebo, a tamo, u noći,
Obrasla trnjem streme brda plava.
Šumori vjetar i u polumraku
Miriše divljim ružama i smrekom,
A tamo tanka magla po vrbaku
Zamrsila se s mjesečinom mekom.
Pokriven granjem borovine modre,
Ja ležim ovdje na zaspaloj kosi;
Do mene jedva zrak mjesečev prodre
Sanjiv i blijed, okupan u rosi.
Jedna se grana povila pa ti'o
Šapće mi nešto, kao da je bajka,
Ili bi jedan sveti pozdrav bio
Što mi ga s neba dobra šalje majka?
Il' posvećena moja mladost rana
Pohodi mene u ovome kraju,
Pa priča meni, iz minulih dana,
O dugoj čežnji, poljupcu i raju?
O, ko bi znao? Tamo u vrbaku
Ja čujem šumor i molitvu snova;
Treperi nebo, a u polumraku
Umire tužno pjesma labudova.
bez naslova
Zalazak sunca
Još bakreno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od večernjeg žara;
Još podmukli požar kao da izbija
Iz crne šume starih četinara.
Negde u daljini čuje se da hukti
Vodenički točak promuknutim glasom;
Dim i plamen žderu nebo koje bukti,
A vodeno cveće spava nad talasom.
Opet jedno veče ... I meni se čini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini,
U blistavoj senci smaragdovih gora -
Bleda, kao čežnja, nepoznata žena,
S krunom i u sjaju, sedi, misleć’ na me.
Teška je, beskrajna, večna tuga njena
Na domaku noći, tišine i tame.
Pred vrtovima okean se pruža,
Razleće se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža
Šumori vetar tužnu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom
Dva giganta Sfinksa tu stražare tako,
Dokle ona plače; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja, kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih bledih usnica.
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to laže sebi,
Jer ja bih tada plakô, ja bih večno plakô,
I nikad se više utešio ne bi’.
Jovan Ducic
o ljubičicama, hipohondriji, prevarama, bolu... i ko fol ljubavi
... o laganju !!
uh koliko o tome imam da kažem i baš zato ne mogu ništa !
mada, čuvam negde mojom rukom napisana, a sa gornjim naslovom, dva podeblja tooma RATa....dobro, tu je I MIR..al nekako tanak..
u njima ima zadržavanja na trivijalnim detaljima
al samo zato sto istinitost priče i počiva na detaljima..
kakav je bio pogled, položaj ramena, tajming, odabir reči
konzistentnost priče...koji je moguć interes kao materica laži....
laž je retko velika, zna da golema ne može proći kroz ključaonicu uxa.
obično je to niska malih laži, kao ogrlica koja se presipa preko izazova vrata /istine/..
da li laž stvarno misli da je dobro maskirana i napolju
kao što izgleda u glavi svog uplašenog tvorca ? kakva zabluda...
ima li istine u nastavku ako je u polazu bila laž? teško..
nikad neće prestati da me čudi potreba ljudi da lažu
baš kao što je pećinske ljude zbog nerazumevanja čudio i užasavao letnji grom..
.. duga je to priča..
evo jedna kratka /iz mira/
Daću Ti Knjigu
čitaj je kao mene:
natenane i pažljivo.
ne brzaj, to me boli.
i stvarno te molim:
ne počinji ako nisi Tu,
za to si potreban ceo.
jednom, kad kreneš
pozorno gledaj:
tamo gde su savijene uši
otvori četvore oči !
i samo ako pronadješ
te nevidljive kote
znaćeš pod kožom
šta me žulja.
a kada kod posebno
zakukuljene note
pronadješ nalivpero
ne lenstvuj, nego piši.
piši
o nama - o tom tesnacu
i ne usteži se,
u vatru će ionako.
piši osenčenim
svodovima reči
preciznih kontura.
piši,
baš kao da skiciraš
naša tri vremena
i ne čudi se tome:
nas bivših ionako nema
a budući se možda
pronadjemo u šemi reči.
i.. obavezno mi
opiši kako izgleda
senka vetra
obavijena oko
dve siluete
u onom šumarku
po kojem nismo šetali.
Glas polubogova
glazba je glas polubogova.
svaku večer ispiju po svježe jaje
kroz usku trubu.
žumanjci se cijede niz ludilo
u kutu nekog kluba bez portira.
za to vrijeme bogovi šute.
oni su privatne vrline,
intimno donje rublje za dvoje.
bogovi šute i sanjaju glasne
barske zore kao pakao svetog trojstva:
raja, čistilišta i razbludne svetosti.
a ja volim glazbu, golu čipku mesa i jazza,
čipku koju srce nije zaboravilo tkati.
M.V
Znaci li to da manje volimo 1001 noc ?
SL
Pre no sto je postala magija, pre no sto je postala knjiga 1001 noc bila je samo usmena pripovetka.
Alexandar Makedonski je u svojoj sviti imao mastovite NOCNE pripovedace, koji su se nadmetali u idejama, igri, lazi....pricajuci o 1001 - noci.
Ah kako su se nadmetali. Za zivot. Za sopstvenu glavu.
Sto je NOCNA prica bila bolja to je Alexandar davao veca prava i gotovo na pijedastal stavljao confabulatores nocturni.
Znaci li to da manje volimo 1001 noc ?
Scheherazade
svaka životna pjesma
svaka životna pjesma žestoki je
trzaj smrti koja želi živjeti.
vozi po rubu nikad usahle ruže,
nosi odjeću od bijelog praha.
to je šećer, ljepota u nizu,
smrvljeni ugljikohidrati događaja.
to je užas sjebanih kristala:
prolaznost bez cjeline trenutka,
avantura otmjene nostalgije,
mrtva koncentracija vremena,
vrijeme uvijek vrućeg pepela
za uzaludnu pticu.
ako ne čuješ jazz i maglu
ti si sjajni invalid na tržištu modela
ili abortus komparativne književnosti.
molim te, budi heroina na konju
jaši prema izlasku sunca i sjećaj se
zalazaka, svakodnevnih umiranja.
dok jašeš slušaj jazz i maglu, slušaj
njihove oči sa iznenadnim suzama.
znaš, zamagljene duše iz kaosa
najjasnije vide glazbu,
lijek za okrutna srca u međunožju
M.V
Zamorena pesma
SL
qt
govori mi istinu iza ledja
unqt
Zamorena pesma
Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevane sume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno
je
Necvet kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije
Branko Miljkovic
:))
šexerezada i herodot
šexerezadine priče ? a pa ne bix, to je stvar ukusa..
meni je daleko zanimljivija storija koja je prethodila njenim pričama..
...i zašto i kako je kralj Šahrijar podilkanio, pa za osvetu ženskom rodu nakon svake noći ubijao netom obljubljenu devicu..
Tek kad je i ona došla na red, šeherezada se odvažila, ali iz čistog straxa, da uzme Stvar u svoje ruke..i da krene..
elem, CTRAX... beše jedna od misli u gornjem mi komentaru..pa je obrisah, da skratim...
tačnije, pisalo je: i strax je kolevka laži.
kolike su laži ljudi morali da izgovore da bi spasili gole živote u pogromima kojih je otkako veka i sveta.. potpisivali nikad date izjave, a samo da bi kupili još malo života ( primera onoliko!!)
To Je Jedno.
Ali je drugo kad neko laže Onako... iz sporta... ili slabosti.
a herodot :)
jednom, pozajmih jednom sjajnom liku herodotovu istoriju..
i nestrpljivo čekam da završi sa čitanjem, pa da izmenjamo mišljenja..
dodže on, vrati mi knjigu i kaže: ala Ovaj Lažžeeeeeee....
hohohoooo
java, ili varka?
# Feniks
Da l varkom čaraš po mom čelu
O ti u meni odsutnost mene
Mogućnost krila u mome telu
I neke svetlosti zaleđene
I neke svetlosti zaleđene
Jesi li možda java pozna
Kada se kasno ostvaruje
Obećanje cvetova za porozna
Vremena kojim sjaj putuje
Vremena kojim sjaj putuje
Cvet si što živi u mrtvom telu
A ne zna ime događaju
Koji rascveta ružu belu
Za potonuli plamen u maju
Za potonuli plamen u maju
Sjaj koji sebe ne upozna
Gorkim stvarima blagost vrati
Da l će ta svetlost ikad sjati
Da l će ta svetlost ikad sjati
Da l varkom čaraš po mom čelu
Ili si možda java pozna
Cvet što živi u mrtvom telu
Sjaj koji sebe ne upozna
Sjaj koji sebe ne upozna
b.m.
Snove snivam, snujem snove......
SL
Snove snivam
Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu živim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.
Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.
Al' nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.
Laza Kostic
bez naslova
Uuuuuuuuuuuuuuuu
sto ja volem ovu pesmu:-)))))))))))))))))))))))))))))))))))
stvarno:-)))
bez naslova
Laz...
Prevara...
Da li je isto?
I sta je gore?
I...
Da li je precutana istina
podjednako laz
kao i sama laz?
I...
da li je
stvarno istina
da su u lazi
noge kratke
ili
da kada lazemo
raste nam nos?
I...
koliko puta treba
da izgovorimo laz
da bi ona postala
istina?
I zasto
ponekad
istina zvuci
tako odurno
da vise lici na laz?
I...
sad bih se mogla
pitati do sutra...
ali
nemam vremena:-)
moram da idem na Mars:-)))
trag iz snova. iluzija....
SL
Zelim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.
Trag - Milos Crnjanski
bez naslova
Jablanovi
Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strašno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.
U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume, cudno, i drhću u svodu.
Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.
Jovan Ducic
bez naslova
Pitanje sa Marsa...
Ko je ostavio onoliki osmeh u moje ime na onu divnu pjesmicu gore:-)))
Igra - laku noc Vam u snovima zelim
SL
Igra.
mala,
inteligentna,
opustena,
nadahnuta,
smesna,
sarmantna,
nenametljiva.....
Laku noc u snovima......
KWS
Daklem..khm..khm
Nešto bih vam reko.
Ali pod uslovom da se ne ljutite.
Aj, recite
ČASNA PIONIRSKA, NEĆEMO SE LJUTITI.
Joj, tako mi neprijatno, ali moram.
Daklem....khm..khm..
Ma mnogo ste u kopi-pejst fazonu. Daj malo vaših reči.
Kopejstati mogu i bez vas.
hahahah.
Eto.
e, grofe:)
ČASNA PIONIRSKA, NEĆEMO SE LJUTITI.
a koliko vas ima?
i nemoj da vices, molila bih.
scenografija
Dunjo, scenografija je zamišljena tako da vi u horu vičete/šapuće joj na uvo/"časna pionirska,nećemo se ljutiti"
haha..
Ej, pozdrav.
Nestabilni kopipejst
Dunjo, scenografija je zamišljena tako da vi u horu vičete/šapuće joj na uvo/"časna pionirska,nećemo se ljutiti"
haha..
Ej, pozdrav.
Tad s kajanjem duše svoje
Preda me si tužno kleko:
Tvoje tijelo drhtalo je,
A niz lice suza tekla.
"O, oprosti, o, oprosti!"
Molio si tužan, jadan,
A ja mrtva od žalosti
Stajah kao stijena hladna...
ohh
how insensitive..
hvala na nestabilnom rambuje
SL
u igri u izazovu otkriju se
bas sve, skoro sve, neke dobro
pod skute podavijene lazi,
da su barem bile sredstvo za
istinu, da su barem bile za
mikrotrenutak stabilne, da
su barem bile odcutane i
skrivene kopipejstom.......
miris neopranih čarapa
Lepe misli su povezane s mirisima, a mirisi s lazima...
Laži imaju miris neopranih čarapa. Nekako, naše nam najmanje smrde.
Nekako, naše nam najmanje
Nekako, naše nam najmanje smrde
мое бое
плаво ми море небо ми плаво
галеб у леету и он се плави
плаве ми куће и сунце плаво
шарене биљке ено се плаве
трава ко трава и она плава
све ми се плави
у плавој глави
ја свет посматрам очима плавим
па све што спазим све ми се плави
снови у глави
и они плави
а што се лагања тиче.незнам како кодВас од гдесте г Slavujka ал коднас уселу ако оно што казујем треба да буде истинито онда увек малко слажем а ради . . . . истинитие истинитости.
Plavi pas
Oči plavog psa.
Neprevazidjeno plavetnilo Markesovog pripovedanja.
carape na nogama psa sa plavim ocima
SL
G r o f-e sinoc bravure. Hvala
u plavetnilu
Charli mozda ???? i laze, ali imam utisak da mu veruju
SL
Ali ipak, mislim da on zbori sustu istinu...
истинитие истинитости
SL
qt - Mr. Cerevican
а што се лагања тиче.незнам како кодВас од гдесте г Slavujka ал коднас уселу ако оно што казујем треба да буде истинито онда увек малко слажем а ради . . . . истинитие истинитости.
unqt
Upravo tako, havala Gosn Cerevican
zbog jos istinitije istine
njene su lazi tako prijemcive
od cudno sklopljenih
recenica satkane
kao da dolazi iz druge galaksije.....
Vestica.....
kad se on vec naljuti
zeli da krene, zbune ga te
istinite lazi njene i nema
puta do vrata, ponovo do
nje se vrati, i tako ispocetka
Vestica.........
girl
illusion
bez naslova
Uvek,
ali uvek kada igram
moju omiljenu igru
u kojoj mi misli
besciljno lutaju svemirom i
u kojoj obicno one
mene nadju
/kao sto rekoh, uvek, ali bas uvek/
ja pomislim na boje.
Boje su veoma vazne u
mom zivotu.
Spektar duginih boja
koji me okruzuje
u meni izaziva najrazlicitija
osecanja uz pomoc kojih zivim.
A sad se pitam
koje je boje laz?
I
da li je iste boje
izgovorena laz
ili ona
koju u sebi cutimo?
I
imaju li reci boju?
I
koje su boje lepe reci
a koje one ruzne?
I
ako je smrt bela
da li je laz roze boje?
Ili
istina crne?
I
da li je i Vama
bitna boja reci
izgovorene ili ne?
Ili
pogleda,
koji govori vise od nje...
Dan je kao sunčan Ti si kao
Dan je kao sunčan
Ti si kao veseo
Prolaziš kao ne vide te
Svima je kao lijepo
Svima je kao dobro
I ti si kao suton
Živi se kao u miru
ptice su kao slobodne
budućnost je kao na dlanu
Savjest je kao čista
I sunce je kao jasno
I srce kao pjeva
Svi kao brinu o svima
Svatko je prijatelj kao
Svima je kao stalo do tebe
i do svijeta
I dan kao sviće
I ti se kao smiješiš
I ništa te kao ne boli.
Enes Kišević
kakvo to jutro pocinje? - po defoola-i
SL
kakvo to jutro pocinje?
jedno veoma lazljivo jutro.
vraca u mladost, u drugo vreme
iluzija. vraca medju drage druge ljude.
i enesa vraca bas u njegovoj ljubavi
i nasem drugovanju.......
Između dva krika
Čovjek sam, i ništa ne znam.
Možda bih ti više mogao reći
Da sam svjetlo što se gnijezdi
U očima tvojim
Jer da sam i jelen, i jasen u planini
Zbog tebe bih sišao među ljude
Zbog tebe bih poželio imati ovo tijelo
Koje sve manje nosim na teret
Dobro je što nisam niknuo
U nekom poljupcu prije,
Ili poslije tvoga daha.
Dobro je što sam se zadesio
U istom svijetu sa tobom.
Ovaj kratki izlet na zemlji
U meni već prerasta
U jedno sveopće viđenje s tobom
Ma gdje bila na svijetu
Dobro je znati da jesi.
Krikom me moja roditeljka
K tebi donijela,
I krikom ću nebo prepoloviti
Kad se budem otkidao od očiju tvojih
Enes Kišević
bez naslova
Dobro jutro....
Lepa pesma...
A moja asocijacija...
Kao kakao
Ja sam kao frajer
Ti si kao dama
Mi smo kao par
MI smo kao dabar par
sve je kao...
Djeca kao ne znaju
Starci kao mudruju
Vojnici kao budni
Zene kao vjerne
sve je mutno
kao, kao kakao
kao, kao kakao
kao, kao kakao
cijeli svijet je
kao kakao
Mi smo kao zivi
Mi smo kao zajedno
Mi se kao volimo
Mi kao nesto sviramo
sve je mutno...
jutro svima:)
Bas tako Drage Dame….Lazljivo, davno proslo vreme
SL
Volim jutra. Ne lazem.Stvarno ih volim.
Uzivam u budjenju trave I ptica.
Uzivam u svom caju I svojoj cigareti.
U danu koji se prostire kao delovi yin-yang simbola
Zmaj, vatreni phœnix, tigar, kornjaca,
Jutro nam odmah ponudi dan …............................
A ovo jutro uh, nikako mi nije prijalo.
U bezdane plave me vraca. U vreme koje je samo
Iluzija, i nikad, bas nikad nije ni postojalo.
I ne cujem jutros ptice. I uopste mi se nikuda
Ne polazi, sve mi se nece, mellow mood
Jutro mi je ponudilo lazljiv dan........................
Sad mi treba fast car...... da od ovog jutra nekud pobegnem
sad mi treba "fast car" ...da ga stigneš :)))
Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio -
dok ga nisam ulovio.
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zec
kuću mete.
Ovaj zec
plesti ume,
ovaj zec
žeti ume,
ovaj zec
šiti, piti,
i francuski govoriti
- sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam šije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Stavih zeca u torbak
pa požurim svojoj kući.
Al' kad bismo ispred kuće
stade zečić da šapuće:
- Pusti me, lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne očešlja,
al' se zec ne umi,
nit' iseče nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
kao i Harvey
Harvey
neko ga vidi a neko ne