Levoruki vladaju svetom (Bljak ali korisno)

Svaka trinaesta osoba na planeti ne piše desnom rukom, a levoruki su se izborili i za svoj dan – 13. avgust

Bez obzira na ishod predsedničkih izbora u SAD, sledeći stanovnik Bele kuće biće – levoruk. Naime, i Džon Mekejn i Barak Obama potpisuju se levom rukom i nastavljaju tradiciju levorukih predsednika – od 1974. godine najmoćnijom zemljom sveta vladala su četvorica levorukih: Džerald Ford, Ronald Regan, Džordž Buš stariji i Bil Klinton. Ugledni američki nedeljnik „Vašington post” konstatuje da je tokom protekle 34 godine Amerika bila u rukama levorukih čak 22 godine, a kolumnisti „Njujork dejli njuza” konstatuju da će u slučaju pobede bilo kog kandidata, posle novembarskih izbora, u Beloj kući morati da zamene makaze i otvarače za konzerve. Levorukih je bilo i među američkim potpredsednicima i predsedničkim kandidatima koji su izgubili na izborima, kao što je slučaj s Alom Gorom, Robertom Dolom, Džonom Edvardsom i Rosom Peroom.

Osobe koje se potpisuju levom rukom oduvek su skretale pažnju desnoruke većine čovečanstva, a statistika svedoči da u opštoj populaciji ima osam odsto muškaraca i skoro šest odsto levorukih žena sa anglosaksonskog područja, odnosno četiri odsto levorukih Japanaca i dva odsto Japanki, dok samo 1,5 odsto Kineza piše i jede levom rukom… Globalno posmatrano, svaka trinaesta osoba na planeti piše levom rukom, a levoruki su se izborili i za svoj dan – 13. avgust.

Naučnici nemaju jedinstven odgovor na pitanje – šta je razlog levorukosti i slažu se jedino u činjenici da je ova osobina urođena. Genetička statistika govori da se u porodicama u kojima je bar jedan roditelj levoruk čak deset do dvanaest puta češće rađaju levoruka deca, jasno je da nasledni faktor nije zanemarljiv. Takođe je utvrđeno da se levorukost u većem procentu javlja kod identičnih blizanaca. Istraživanje o poreklu levorukosti koje su nedavno sproveli naučnici sa Univerziteta Oksford pokazalo je da se „ključ” levorukosti nalazi u genu LRRTM1 – istom onom genu koji, po njihovom mišljenju, utiče na pojavu šizofrenije. Međutim, veza između levorukosti i šizofrenije, kao i pretpostavka da levoruki ljudi češće obolevaju od epilepsije nikada nisu dokazane. Naprotiv, neka skorija istraživanja pokazala su da ljudi koji pišu levom rukom brže misle i češće koriste obe moždane hemisfere. Takođe se smatra da levoruki imaju prednost u sportovima poput mačevanja, boksa i tenisa.

Levorukost mališana lako je identifikovati – dovoljno je da roditelji obrate pažnju kojom rukom dete crta, drži četkicu za zube, deli karte, gađa loptom, ređa kocke, gura autić, oblači lutku, briše gumicom… Ako dete u devet od deset ovakvih situacija koristi levu ruku, može se pretpostaviti da je levoruk.

Poreklo levorukosti dovodi se u vezi sa većom razvijenošću desne polovine mozga. Naime, poznato je da mozak čoveka ima dve polovine koje nisu identične. Ako je razvijenija leva polovina mozga, čovek je desnoruk, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Neurofiziologija nas uči da leva polovina mozga obrađuje informacije sistematično, analitički i postepeno. Zahvaljujući toj polovini mozga mi razumemo smisao reči i apstraktne pojmove i u stanju smo da logično zaključujemo. Desna polovina mozga obrađuje informacije intuitivno, emotivno i kreativno, zbog čega se za levoruke ljude smatra da imaju snažan umetnički senzibilitet, ali postoji i predrasuda da imaju nestalnu pažnju, da nisu u stanju da planiraju i da žive u okruženju kreativnog haosa.

U svetu skrojenom po meri desnorukih, veliki broj roditelja pokušava da levoruke mališane preorijentiše na korišćenje suprotne ruke. Psiholog Maja Antončić objašnjava da je levorukost urođena osobina i roditeljima savetuje da ne primoravaju dete da se na silu služi desnom rukom.

– Dete će uložiti ogromnu količinu energije da udovolji vašem zahtevu, ali željeni rezultat nećete postići. Ono što ćete dobiti jeste velika frustracija deteta i osećaj niže vrednosti. Osim toga, mucanje je neretko „komentar” deteta na pokušaje roditelja da ga nateraju da piše „kao sav normalni svet” – ističe ovaj psiholog.

Na pitanje – kako roditelji mogu pomoći svom levorukom detetu, Maja Antončić odgovara da je zadatak roditelja da nauče dete da pravilno sedi za stolom i da vode računa da svetlost treba da dopire sa desne strane. Kada dete započne pisanje nemojte očekivati da slova piše povezano, jer neka levoruka deca pišu kao u ogledalu – započinju pisanje sa desnog kraja papira, odozdo nagore i slično. Oni moraju da vežbaju korišćenje papira sleva nadesno, ističe ona.

Bez obzira na tumačenje – da li je levorukost prednost ili mana, istorija sveta bi sasvim drugačije izgledala da nije bilo levorukih. Slavne levoruke vojskovođe bili su Cezar, Aleksandara Makedonski i Napoleon, a spisak levaka koji su zadužili svetsku nauku predvode Ajnštajn i Maksvel. Na umetničkoj pozornici čovečanstva carovali su Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Betoven, Bah, Ravel, Pikaso, Mark Tven, Kafka, Gete i Hans Kristijan Andersen, a rubriku „slavni levoruki” popunjavaju i Džimi Hendriks, Pol Mekartni, Ringo Star, Fredi Merkjuri, Kurt Kobejn, Nikolo Paganini, Čarli Čaplin, Robert de Niro, Merlin Monro, Maradona...

Politika, K. Đorđević
[objavljeno: 27/07/2008]