Povratak na prapočetak
Desetog septembra počeće da radi novi akcelerator u Centralnoj evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja, CERN, u Ženevi. Naučnici se nadaju da će uspeti da simuliraju uslove u vreme „velikog praska“.
Cevi kroz koje će se neverovatnom brzinom kretati protoni duge su 27 kilometara. Akcelerator se zove Veliki hadronski kolajder (HLK) i to je najsloženiji eksperiment koji su ljudi ikada preduzeli. Ubrzavanje protona počeće 10. septembra, saopšteno je u CERN-u i eksperiment kasni oko godinu dana.
Rađanje svemira
Protoni će se u kolajderu sudarati ogromnom snagom kako bi bili stvoreni uslovi kakvi su – kako se veruje – postojali u vreme „velikog praska“. Naučnici veruju da je u tom trenutku "rođen" univerzum i da bi se ponavljanjem događaja mogle dobiti verodostojne informacije o njegovom nastanku. "Veoma smo uzbuđeni zbog ekperimenta, koji će nam, nadamo se, pomoći da razumemo stvari poput porekla mase i 'mračne materije' u univerzumu", izjavio je stručnjak za teoretsku fiziku profesor Malkolm Ferbern iz CERN-a. U eksperimentu će se izazvati sudar protona, baš kao što je bilo u prirodi, ali će naučnici sada to moći da prate na monitoru. "Biće to najveća energija koju je čovek ikad proizveo", rekao je Ferbern.
Istraživači se nadaju da će na taj način steći nova znanja o svemiru. Jezgra atoma kretaće se akceleratorom u pravcu kretanja kazaljke na satu i prvi sudari planiraju se u trenutku kada se stabilizuje njihovo kretanje.
Nove čestice
Eksperiment se ne odnosi samo na „veliki prasak“. Fizičari se, naime, nadaju da će dokazati postojanje do sada naučno nedokazanih elementarnih čestica, na primer Higs-Bosons. Za njima istraživači tragaju već godinama. Pre 40 godina Piter Higs razvio je teoriju o postojanju specijalnog polja koje prožima ceo svemir i daje masu elementarnim česticama. To polje počiva na sasvim posebnim česticama, smatrao je Higs. Kasnije one su nazvane Higs-Bosons, ali do danas njihovo postojanje nije dokazano. Možda će sada pomoći LHC.
Proteklih meseci dosta se pisalo o džinovskom akceleratoru, jer neki naučnici strahuju da bi tokom eksperimenata mogle nastati „crne rupe“ koje bi mogle predstavljati opasnost za Zemlju. Crne rupe u svemiru imaju ogromnu energiju i usisavaju sve što je u dometu te energije. Međutim, velika većina naučnika smatra da su ti strahovi neosnovani.
Izgradnja LHC počela je 2003. godine, posle višegodišnjeg planiranja. Projekat je do sada koštao oko dve i po milijarde evra. LHC se nalazi u tunelu ispod švajcarsko-francuske granice, a više od devet hiljada naučnika sarađivaće u eksperimentima.
N. Nađ
DEUTSCHE WELLE
10. avgust 2008.
Paulijevi blogovi ocito nisu
Paulijevi blogovi ocito nisu bez uticaja na blogerski svet.
Svako od nas ima "tajna" interesovanja :)
Pripreme za istorijski eksperiment (6. april 2008)
Ženeva -- Evropski centar za nuklearna istraživanja danas otvoren za posetioce, ove godine će proraditi najmoćniji akcelerator čestica.
Organizatori očekuju da će preko 30.000 ljudi želeti da vidi veliki LHC, najmoćniji akcelerator čestica ikad izgradnjen, smešten na francusko-švajcaskoj granici u kružnom tunelu 100 metara ispod zemlje, dugom oko 27 kilometara. Biće to jedina šansa da se vidi LHC pre nego što se kasnije ove godine aktivira zbog eksperimenta koji treba da reši tajne univerzuma.
Posetiocima će biti objašnjeno zašto je napravljena ta mašina, koje su tehnologije korišćene i čemu sve ona može da služi.
U LHC će čestice poput protona i teških jona biti ubrzavane gotovo do brzine svetlosti. Eksperimenti treba da pruže odgovore na više osnovnih pitanja između ostalih i na pitanje porekla univerzuma.
Međutim, pošto će se u LHC stvoriti ogromna energija, mogući su i neočekivani rezultati koji će dovesti do novih pitanja, ukazuje se na sajtu CERN-a.
"Proizvod nekih 15 godina rada, se realizuje i tenzije rastu dok se oprema ispituje. Uskoro će prvi protoni biti razbijeni i počeće otkrivanje tajni našeg univerzuma", navodi CERN.
Postrojenje je koštalo osam milijardi dolara, a CERN, čuven kao mesto nastanka Svetske globalne mreže (WWW), sada će pokušati da ovde simulira veliki prasak kojom je, prema naučnim terorijama, nastao kosmos, i nađe česticu koja treba da objasni tajne univerzuma.
"Tunel je duži nego londonska podzemna železnica, a detektori čestica popunjavaju praznine, pri čemu je jedan detektor veličine broda Vestminsterske opatije", objasnio je predstavnik CERN-a Džejms Gilis.
"Veoma smo uzbuđeni zbog našeg ekperimenta, najvećeg u svetu, koji će nam, nadamo se, pomoći da razumemo stvari poput porekla mase i mračne materije u univerzumu", rekao je stručnjak za teoretsku fiziku profesor Malkolm Ferbern iz CERN-a.
U eksperimentu će se izazvati sudar protona, baš kao što je bilo u prirodi, ali će naučnici sada to moći da prate na monitoru. "Biće to najveća energija koju je čovek ikad stvorio", naveo je Ferbern.
Međutim, eksperiment je izazvao kontroverze, a dvojica naučnika sa Havaja uložili su zahtev sudu u Honoluluu da zatraži zabranu eksperimenta, jer, po njihovom mišljenju, on može izazvati crnu rupu i uništiti Zemlju, pa čak i univerzum.
CERN je izveo mnoge proračune da dokaže da je eksperiment potpuno bezbedan.
kompletan post na
Urbano zeleno
Da, Higgs-ov bozon je
Da, Higgs-ov bozon je svakako najegzoticnija cestica koju ocekujemo u LHC-u. Dva snopa protona ce se sudarati na energijama od 14 TeV (svaki snop po 7 TeV), pa ce biti moguca detekcija Higgs-ovog bozona u kompletnom opsegu postuliranih energija.
Sto se minijaturnih crnih rupa tice, mozemo biti mirni: ne postoje ni teorijske sanse da se u LHC-u stvori crna rupa koja bi progutala Zemlju.
малко сумње . . .
елем,
нису постојале ni teorijske sanse da se u LHC-u stvori crna rupa koja bi progutala Zemlju.. . приповедо деда свом унуку на алфа центаури 2044 где се део (додуше у комплету са сопственим јајима и још неколицином земљака) кад оно септембра 2008 креснуше неки школовани LHC-а .
пардонирам гPauli ми сремци додуше ишколовани за цне рупе лепшег пола,потрбушне ,малко смо сумњичави што се тиче рупа кое Ви помињете, панезамерте