Više od laži - prvi deo * Najlepše mesto na svetu * (i šarena grupa gadova pod nazivom "klub ljubitelja Marija Roate")

Šibenik - mesto neobičnog preplitanja elemenata: kamena, vode, svetlosti. Beskrajan lavirint kanala, prolaza, ostrvaca, rtova. Beskrajan katalog izuzetnih prizora.
Ali, nikad ovde nije bilo idilično. I potpuni stranac može odmah osetiti koliko je ova lepota, tako darežljiva za pogled, istovremeno i škrta u sredstvima za život. Na ovoj slici iz okoline Primoštena, zapazićete - osim marine sa impresivnim brojem usidrenih jahti - čuvene terase po brdima. Kontinentalci najčešće smatraju veoma smešnom priču kako su tamošnji seljaci u košarama na leđima donosili zemlju sa preko deset kilometara udaljenosti i nasipali u svoje pomno ozidane kamene terase da bi zasadili neku poljoprivrednu kulturu.
Nije bila u pitanju neka dokona ekscentričnost. Motiv je jednostavan, i zove se:
glad.
(zapamtite ovu reč).

Ipak, život je tekao, savladavajući teškoće. I tkao svoju sopstvenu lepotu i dubinu, negovao sopstvenu toplinu. Prelepi prizori Šibenika za mene su samo kapija kroz koju ulazim u taj dublji svet, izatkan od niti sećanja, likova i doživljaja, upletenih ujedno sa nitima bajki i snova. Za mene ožive glasovi iz daljine i iz dubine, iz dalekih prostranstava i iz vrtloga nataložene podsvesti.
Oživi priča o prokletom i osionom velikašu Gavanu koji je povredio sirotu devojku, pa ga je Bog kaznio potopivši njegov dvorac i imanje. Tako smo dobili biser zvani Prokljansko jezero, kojim danas prolaze preko milion evra vredne jahte na svakih pet minuta.
Oživi priča o devojci-lepotici koju su roditelji hteli udati za nedraga, za lokalnog bogataša, i tako joj obezbediti bezbrižnu budućnost - a ona je sve to odbacila, i, noć pred svadbu, iskrala se kroz prozor i pobegla za siromašnog mladića iz susednog sela - Zatona.
Na ovom mestu u bajci dođe ono "i živeli su srećno i zauvek". A u životu je malo drukčije. Dođe petoro dece, pa onda muž umre vrlo mlad ostavivši nevestu da se brine o gomili dečurlije. Da radi u polju, oko stoke, u kući, oko dece... Srećom, ovde opet, valjda direktno iz sveta bajke, stupa na scenu dobro, u vidu, izdržljivosti, upornosti, marljivosti, nenarušive vedrine koja prevladava sve životne teškoće.
I tako 45 godina. A kad je došlo vreme za umiranje, nevesta iz bajke - sad već starica - imala je jednu želju: da joj, kad je budu sahranjivali, ostave burmu ("viru", kažu Dalmatinci) - "da moj Ante zna da sam ostala njegova".
Tako se moja baka ponovo vratila u bajku. Zato ja kad dođem u Šibenik ponovo vidm tu scenu kad se njih dvoje, moji baka i deka, negde na nekom oblaku u rajskom naselju, ponovo sreću, sa suzama radosnicama, shvatajući da će sad ponovo biti zajedno. Ovaj put zauvek, kao što i treba da bude.
Zatvaram ovu kapiju u svet bajki i otvaram drugu: u stvarnost bola i patnje, u svet užasa. U Tisnom - gde je moja baka rođena - stoji ova spomen-ploča. U svakom selu ima takva. U Zatonu, gde je živela, stoji ova sa 157 imena poginulih boraca-partizana i 56 žrtava fašističkog terora. U gradu Šibeniku ima desetak takvih ploča. Malo je poznato - namerno je malo poznato - koliki je doprinost Dalmacije u ratu protiv fašizma. Malo je poznato da je opština Šibenik na prvom mestu u bivšoj Jugoslaviji po broju boraca koji su učestvovali u bici na Sutjesci - 1316, od kojih je 535 poginulo. (Poređenja radi, na Sutjesci se borilo 67 boraca iz Beograda, a 21 je poginuo,)
Ali, to je bilo njihovo svesno opredeljenje, svesna žrtva. Ovaj put zanimaju me oni drugi, koji su nastradali ni krivi ni dužni - žrtve fašističkog terora. Zaton je - kao i druga mesta u Dalmaciji - za vreme okupacije bio podvrgnut brojnim merama terora:
- streljanju talaca: jednom prilikom, 13.7.1943, streljano je za odmazdu, a bez ikakve krivice, 18 devojaka i mladića iz sela (na slici je spomenik).
- internaciji i deportaciji: svi vojno sposobni stanovnici, pa i šire (čak i dečaci i devojčice od 14 godina) do kojih je okupator mogao doći, internirani su u logor na ostrvu Molat, gde su držani u neljudskim uslovima.
- ograničavanju kretanja i iscrpljivanju glađu: celo selo opasano je bodljikavom žicom, a za izlazak na rad u polje bila je neophodna specijalna dozvola, koju mnogi nisu dobili. Zato je u selu vladala glad. Sve u skladu sa aktom komandujućeg italijanskog oficira, generala Marija Roate, komandanta italijanske Druge armije, u kome kaže da "Za ostale porodice koje su u srodstvu sa licima odbeglim u šumu trebalo bi pristupiti redukciji u izdavanju namirnica, - postaviti načelo da se takvima ne mogu uopšte izdavati uverenja ili propusnice ili drugi dokumenti potrebni za putovanje. "
Usled toga su u selu ljudi umirali od gladi. Usled toga na spomeniku iznad spiska 56 žrtava fašističkog terora piše "ubijenih ili umorenih glađu".
Ali, ko je uopšte taj general Mario Roata? I zašto je on uopšte bitan?
Dobro, nije on bio ni tako mala riba - od februara 1942. do februara 1943. bio je komandant italijanske Druge armije, šro znači operativni komandant u italijanskoj okupacionoj zoni u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Boki Kotorskoj. Posle je bio komandant na Siciliji, pa Musolinijev načelnig generalštaba. Evo ga na slici kako razgleda rezultate svoje politike.
Državna komisija za ratne zločine zainteresovala se za njega još pre kraja rata. Preporučujem da pročitate ove živopisne materijale u kojima se dotični spominje:

Saopštenje br. 1
Saopštenje br. 7
Saopštenje br. 40
Saopštenje br. 43
Saopštenje br. 45
Saopštenje br. 47

Naravno, ništa od ovoga nije impresioniralo italijanske sudove. Ali, oni su imali pik na njega za neke druge grehove, iz vremena dok je bio šef službe bezbednosti, i komandant italijanskog ekspedicionog korpusa u Španiji tokom građanskog rata. Suđeno mu je, ali je za vreme suđenja uspeo da pobegne u Španiju. U odsustvu je osuđen na doživotnu robiju. Posle ga je zakačila opšta amnestija, i umro je 1968. Ovde ima malo više o njemu:

Time
Italy's bloody secret
Wikipedia

Pa, dobro, još jedna protuva se izvukla, ali šta je tu novo, pitaćete. Ionako je mrtav već skoro 40 godina.
Evo šta je novo: pre pet godina sastala se grupa likova, sastavila opskuran tekstić, rukovodeći se principima "nemoj slučajno da bude nešto istinito" i "ako je uvredljivo i sramno, utoliko bolje". U tom tekstiću, po principu "simil simili gaudet" sinjor đenerale Roata našao je sebi zapaženo mesto.
Evo malo o Roati
Po ovoj anti-bajci, matori zlikovac Roata se maltene borio protiv fašizma, živo sarađujući sa "srpskim vođama".

On je "javno oblačio, naoružavao, plaćao i svrstavao u svoje jedinice ljude njima neprijateljski raspoložene koji će, čim im se bude pružila zgodna prilika, povesti borbu protiv njih. Tako je počela jedna komplikovana i složena politička igra koja se, ipak, neće realizovati." Em složeno, em komplikovano, em se neće ni realizovati.
Kad je on došao, od silnog oduševljenja "velika većina četnika povlači se u svoja sela i prelazi na teritorijalni način ratovanja."
Znači, imamo matorog Roatu koji tajno ratuje protiv svoje vojske, ali se to neće realizovati, i "Srbe", koji još tajnije ratuju protiv ... fašizma? Ma nee - fašisti ih naoružavaju da bi se jednom, kad sve sklope svi horoskopski znaci, počeli da ratuju protiv njih. Zato što su fašisti u stvari antifašisti. Komplikovano, bogami, a i složeno...

Ali, s kim će "Srbi" da ratuju u međuvremenu, dok ne dođe do onoga što se "ipak, neće realizovati"? Pa, to nije tako komplikovano. Samo, u tekstiću ne piše. Ako ipak imate želju da se informišete, od sveg srca preporučujem dva teksta o pohodu "Srba" na poljička sela 1.10.1942.
Prvi je iz knjige Sibe Kvesića, a drugi
iz knjige Jove Popovića.
Primer rečito opisuje "antifašističku" aktivnost "Srba" i "Srpskih vođa" - u ovom slučaju Mane Rokvića, u tom periodu ortaka popa Đujića.
Pritom, ovo ni u kom slučaju nije neki izolovani incident - naprotiv, to je tipičan primer onoga što su četnici radili na dnevnoj bazi, od početka do kraja rata.
Pa čak i kad je Italija kapitulirala, a Roata pobegao "srpski vođi" ostali su verni ovom "modelu" "borbe protiv fašizma": naoružavani od Nemaca pustoše partizanska sela. Evo jednog - jednog od stotina - dokumenta iz tog vremena: Izveštaj kapetana JVUO Franca Kovača od 23. februara 1944.

Znači, sve što piše u ovom bizarnom tekstu koji iznenada ponovo otkriva generala Roatu je dosledno gola laž. Ali, to je još najmanji preblem! Autori su;
1) Uvredili sve žrtve monstruoznog generala i njegovih "srpskih" pomagača - a njih je na desetine hiljada
2) Uvredili srpski narod, izjednačavajući ga sa grupicom bednih zlikovačkih otpadnika
3) Ubacili novo seme razdora u - ionako napete - međunacionalne odnose
4) I najgore, krvavi nož fašističkog terorizma gurnuli u ruke našoj deci

Sad, vi verovatno mislite da autori ovog gnusnog pamfleta - u kome je ova epizoda o antifašističkom generalu Roati i njegovim srpskim fanovima samo jedna iz čitavog obilja - vi dakle pretpostavljate da oni nisu imali smelosti i drskosti da se potpišu ispod njega.

Ma neeee... Evo, lepo piše. Autori: Kosta Nikolić, Nikola Žutić, Momčilo Pavlović, Zorica Špadijer

Sad, vi verovatno pretpostavljate da je naučna zajednica odbacila ovu zlu i opaku glupost?

Ma neee... Evo, imaju i recenzenti:
dr Dragoljub Živojinović, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
dr Milan Vesović, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu
Rako Tomović, profesor istorije u Gimnaziji u Zrenjaninu
Redaktor
dr Predrag J. Marković, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu
Urednici
Nebojša Jovanović
Jasmina Milanović
Odgovorni urednik
Nebojša Jovanović

Sad, vi verovatno pretpostavljate da je država ignorisala i marginalizovala ovu malignu podvalu?

Ma neee... To je Zavod za udžbenike štampao kao udžbenik za đake. A država Srbija založila svoj autoritet da oni sve to lepo nauče i usvoje. Pobrinula se da oni, kad na času odgovaraju istoriju za ocenu, za peticu moraju propisno da izvređaju žrtve fašizma, izrugaju se antifašističkoj borbi, kao i elementarnoj logici i moralu.

Država Srbija naterala je generaciju za generacijom, svake godine po 50.000 đaka, da pljune na spomenik žrtvama u Zatonu, Gatama, Dubravi, Bilicama, Vrgorcu i stotinama drugih idiličnih mesta.

Što je naravno naišlo na energičan otpor. Nevladinog sektora. Političkih partija evropske orijentacije. Slobodoumnog građanstva.

Trt.