fruškoMorski koMo (10)

za pola sata smo bili tu. stajali smo iznad velike padine koja je vodila na jezero. odmah do puta naginjala napuštena kuća. kad sam bolje pogledao, video sam da je to kafana. ispred je bilo nekoliko starih hrastova i pod njima stolovi i klupe. pedesetak metara ispod blistalo je jezerce. hoćeš sa nama da plivaš? marija se obratila marku. lagano je silazio sa traktora. kao da je razmišljao. ne bih. samo malo da posedimo, da zapalim koju. izvadio je duvan iz džepa i ponudio me. pušiš? odmahnuo sam rukom i pokušavao da zadržim pogled na kutiji. marko se okrenuo i polako smo se za njim spustili do prvog stola na kome je još stajala prašnjava flaša piva. marija je hitro skinula lišće i flašu sa stola, rukom prebrisala klupe. seli smo. zubima je izvadio cigaretu. još spretnije kresnuo upaljač i zapalio. povukao je dim. duboko. obrazi su mu se uvukli, a onda izduvao kroz nos. dok je otvarao usta ostaci dima su bežali između zuba. žutih i proređenih. bio je čudna pojava. visok, crn, izdužene glave i krupnih očiju. gledao me je i onda je nakrivio usta. znaš kako deluješ? kao dete koje se usralo! jebeš mi sve. vidi ga marija...taj pogled. odakle si? mala me je zagrlila. ma on ti je iz australije. stvarno je ko dete. živeo je na nekom zatvorenom crkvenom imanju a njegov duhovni otac vićentije ga je izgleda plašio samo komunističkom partijom. malo je opsednut time. nego, ispričaj ti njemu o svojoj ruci. nisam ni sigurna da je čuo za naše slavne pobede po ratištima bratskih republika. kiselo se dodao. bivših, misliš? opet je povukao dim i pogledao u jezero. ma ne brini ozi, jel tako,' ozi', kažeš? kao onaj čarobnjak iz oza? opet je dim pokuljao iz nozdrva. jeste. baš tako. odgovorio sam. usta su mi bila suva i mljacnuo sam tako bezveze. mislim da nikad nisam bio tako žedan u životu. marija je ustala. marko, aj mi daj ključ od traktora, idem u šatrince po pivce. evo me za čas. može? klimnuo je zadovoljno glavom. odlična ideja. samo pazi da bude o'lađeno. reci onom đorđu da ću mu jebati sve po spisku ako mi opet uvali mlako pivo. imaš para? mala je klimnula glavom i pogledala me. može pivo? može, bilo šta. odgovorio sam suvo. marko joj je dao ključeve i već za nekoliko sekundi smo čuli brundanje traktora. ostavila me samog sa njim. nakašljao sam se.o kakvim ratištima marija priča? od ovog čoveka sam se stideo. možda i plašio, a da ne znam zašto. morao sam nešto da ga pitam i onda da se smirim u udobnosti slušaoca. jebi ga. zvučiš mi ko pola usrane srbije. svi su zaboravili kako su dovlačili nas mladiće od osamnaest i naviše tokom devetesetih da se ginemo. ko psi, i za šta? nizašta, u pičku materinu. opet je uvukao dim. gledao me je kao da procenjuje ono što vidi pred sobom. ajde, ako ti u toj australiji nisi imao pojma, ja ti praštam. ali, je li znaš na šta ljudi ovde misle kad im kažem da sam izgubio ruku u ratu? pička im materina? misle na nato bombardovanje, jebo ih milosrdni u dupe. misle da mi je bomba otkačila ruku. to mi je još gore. kao da mi meću so na ranu. ugasio je cigaretu i zubima izvadio novu. progutao sam knedlu i čekao. e, da si ti pravi čarobnjak iz oza, pa da me vratiš nazad u 91., i da mi zvone oni iz vojne službe i da pobegnem kroz prozor, i da nikad više ne vidim srbiju. opet je zaćutao kao da se seća. nego, ja magarac, sav ponosan. prihvatio poziv u rezervu. sećam se u kafani, pre nego što sam krenuo, jebo sam mater svim dezerterima. a sad im kapu skidam. evo, svi se vraćaju, ovi što su pobegli kojekuda, živi i zdravi i bogatiji. sve sa ženama i decom. a ja? ma šta ja? znaš koliko je mojih drugara ostalo da im se ni grob ne zna? koliko ih se propisno ubogaljilo? e, a znaš kome je najgore? opet je uvukao dim i gotovo se namrštio. ovima što imaju sve na broju – samo im je mozak sjeban. u pičku materinu. mnogo gadno. ja ovako, sa ovim patrljkom, sve se vidi. ljudi bulje, ja im pričam. možda sam tako dušu sačuvao. pričao sam svima. ko god je hteo da sluša. ma, i ko nije, jebem im ja mater u dupe. ma svima sam pričao, ko i tebi sada. i gde i kako sam je izgubio. i sve šta sam tamo u slavoniji preživeo. ma to je već stara priča. znaš kako su nas naši zajebavali? čitav rat naređivali idi napred, kad odemo i sve opkolimo, naređuju vraćaj se nazad. ma to je svuda bilo. naređuju. ko? odakle? gde je slavonija? možda je mislio slovenija. nisam se ni usuđivao da pitam, da ga prekidam. marija će mi objasniti. a on je pričao, kao zahuktali voz. kad mi je ruka otišla, tu noć smo se krili u nekom jarku. svi naši su se povukli. i onda smo mi poslednji stradavali. jebo im pas mater. da smo svi nazad zapucali za beograd da im nanu naninu u usta. nego mladi, ludi. za srbiju... to veče, u tom jarku smo samo slušali kako idu, oko nas, sa svih strana, i prošli su nas. kada je svanulo, a mi u stvari u nekoj rupi punoj leševa. mrtvi svuda oko nas, onako izvrnuti, iskasapljeni, u tom šumarku. neko kopao na brzinu, neko klao na brzinu. i ne znaš jesu li naši ili njihovi. tad sam tek shvatio kolike smo budale. nikad neću to jutro zaboraviti. do mene je virila jedna ženska noga sa crvenim lakom na noktima. bez ogrebotine. ko da ih je to jutro namazala. od tad se stresem, kad god vidim crveni lak na ženskim noktima. ponovo je uvukao dim i gledao u prazno. ko da se priseća tog laka i tih nogu. u daljini čujemo vojsku. ne znamo ni sami koju. opet su dolazili. sa svih strana. onda smo opet čekali da padne noć. neću ni da ti pričam odakle sam lizao rosu i pokušavao da ostanem priseban. podelili smo se u tri grupe.drugari su me noću odvukli i sam bog nas je odveo do naših. za ove druge ništa ne znam. u pičku materinu. ukočeno je gledao u jednu tačku i ćutao. osećao sam čudnu muku. nisam hteo više da ga slušam, ali on je nastavljao. neumoljivo. pričao je dalje. kao da je hteo da me muči, makar pričom, kad već nisam bio tu da sve vidim svojim očima. pričao je u detalje o izginulim i ubogaljenim prijateljima, jednom po jednom. o silovanjima, jednom po jednom. o tome kako su ubijali svu stoku kad nije bilo ljudi. onda ptice, kad nije bilo stoke. uđe nešto u tebe, neki đavo. prvo misliš ubijaš da bi preživeo, a posle jednostavno moraš. okrvi se čovek, začas.

zvuk traktora je bio sve jači. marija je stigla. pogledali smo nagore. marko se okrenuo i mahnuo preostalom rukom. ostavi meni jedno pivo, piću kad stignem u njivu. ne mogu više ovde da se zadržavam. marija se već spustila do nas i pružila mu flašu. jel' dovoljno hladno? đorđe se ubio da ti nađe najledeniju. marko se nasmejao. lupio je po dupetu. e, hvala ti za ovu čašicu razgovora. ne znam da li je pametno da daješ pivo ovom tvom čarobnjaku. mislim da je ubledeo. ili će da se skomolja ili da povrati. ajd u zdravlje. imam dosta posla danas. popeo se do traktora sve gledajući u flašu i ubrzo upalio traktor i krenuo. bio je zadovoljan. kao da je izvršio nekakvu misiju. nisam mogao da odvojim pogled od njega, sve dok nije zamakao. on i brundavi traktor. pogledao sam u mariju. trudio sam se da izgledam normalno. pokušavao sam da zaboravim ono što sam čuo. trebalo mi je svežeg vazduha. kako ubacuje menjač u brzinu? hteo sam da čujem svoj glas. da čujem sebe.koliko sam još tu. koliko sam smiren. a nisam ništa čuo. marija izgleda jeste. pa levom rukom, svašta. jesi li dobro? prešla mi je rukom preko čela. ajde lezi. odmah ovde, pored klupe. sagnula se po nešto i otrčala prema jezeru. gledao sam u nebo. u iste one paperjaste oblake od jutros. sve je bilo isto. sem mene. mučnina u stomaku je bila sve jača.