Igi svira Jazz

El volite Igi Popa?

Ja ga zaista poštujem. Dosta stvari volim da čujem.

Mislim da je mnogima bio uzor. Mislim da je većinom

iskreno mislio ono što je svirao.

Mislim da jeste najznačajnija figura proto panka.

Hell with Sex Pistols!

Kada neko ima 62, I takvu karijeru,

sve mu se može…pa i da izda onakav album kao što su

The Stoogies izdali pre oko godinu dana…ne pravim pitanje…

Ali:

Na prvu vest da Igi izdaje novi album nisam obratila

mnogo pažnje…mislila sam da znam šta me čeka…

Na drugu(podrobniju vest) da Igi izdaje novi album

inspirisan romanom Mišela Uelbeka Mogućnost ostrva

ipak sam naćulila uši…

Nije da sam fan M. U.

Smatram ga produktom (književnim) korporativno – estradne

masovne kulture 21. veka…

Znam da sada mozda i ne može drugacije, ali kad vidim

haripoterovske kampanje za literaturu ja imam otpor..

A i njegovo pisanje mi je suvo i monotono, mada ponekad

promišljeno I duhovito… ne poričem umeće u slikanju sadašnjeg

trenutka I umešnost, zanatsku naročito…

Moja drugarica Jasmina ovako odgovara na pitanje koja joj je

omiljena Uelbekova knjiga i zašto?

“PLATFORMA

Prosirenje podrucja borbe

ZATO STO PISE O SEXU, sexu pa sexu, A JEDINO MISLI NA LJUBAV.

ZAJEBAVA to licemerje ( dussa mu isste LOVE !!! ), a vrlo je DUHOVIT, LUCIDAN…PREPAMETAN,

glatko mu ide tekst, lako se cita, a ima DUBINU!

pisac OVOG vremena, ovog osecaja POTPUNE EMOCIONALNE PRAZNINE …
21. veka,
shortly : My BOYFRIEND.”

OK. Razumem. ( ovo ko Fixer, zar ne?)

I sada:

Igi Pop, proto pank ikona, čovek koji

50 godina ne moze da zadrži košulju na ledjima,

opčinjen novom literaturom kreće u totalni zaokret:

Ma hajde, bre!

I:

Ipak, ipak… novi album, pod nazivom Preliminaires,

Što bi značilo Foreplay na engleskom…

a Predigra na srpskom…zvuci kako da kaem:

I sveže, i neočekivano, i iskreno i …kao

zanimljivo sumiranje prethodnog i kao prava

predigra …ali za odlazak sa ovog naopakog sveta…

Kaže da je sve to “ about “death, sex,

the end of the human race, and some other pretty funny stuff,”

i tako nekako i zvuci…

Album otvara obrada Preverove Les Feuilles Mortes,

poznata nam u izvedbama Iv Montana, edit Pjaf…

i još mnogih americikih dzezera koji su je prekrajali u

u raznim varijantama pod nazivom Autumn Leaves…

Meni zvuči zanimljivo, blizu originala, lepo otpevana

iako Igijev naglasak podseca na Pepe l Tvora…

I Want to Go to the Beach, je druga pesma..

zanimljive gitare, klavir…

Je Sais Que Tu Sais,

još jedna na francuskom…zadihani ženski vokal

i Igi na engleskom…nije loše bluzi i tamno…

King of the Dogs, kladim se da će biti najveći hit…

Spanish Coast,

ništa naročito…za moje pjmove…o životu, ili smrti..

How Insensitive,

obrada bosa nove Antonia Carlosa Hobima u malo

tužnijim džezi tonovima…

Party Time, malo rokerskija, malo tehno…

He’s dead?/She’s Alive, bluzi ….kao iz delte

A Machine for Loving, jos jedna pseća…

meni najdraža na albumu… tekst najviše

pod uticajem Uelbeka…Igi je prosto

šapuće i duboko oseća…

She’s Busines, jos jedna verzija Je Sais Que Tu Sais,

bez ženskog vokala i malo čvršća…

I još jednom Autumn Leaves…kao logičan kraj sa malim

izmenama…

Eto…kad čoveku dosade propalice koje se iživljavaju na električnim gitarama,

kada mu bliski prijatelji krenu na puteve bez povratka…

kada imaju malo malo vremena da razmisle

o tome kuda se kreće ovaj svet ovako sve ludje,sve brže

sve otudjenije…

onda se čovek tako približi džezu da postane skoro pa opasno:)))

Preporučujem ovu muziku…ja uživam vec par dana…

Ništa senzacionalno, ali rekoh već, zanimljivo, sveže i neočekivano…

I nikako nije dosadno..

Ps: odličan omot je

uradila rediteljka i grafičarka iransko francuskog porekla

Marjane Satrapi.