TISA : blog kao knjizevna forma

Nemam ništa protiv veb aktivizma.

Pisala sam već o tome.

Zdušno podržavam pojedine blogere u njihovim

naporima da skrenu pažnju na probleme kojim

obiluje ovo društvo. I ne samo ovo, naravno.

Smatram blog veoma bitnim, i sve bitnijim

učesnikom u formiranju kritičke javnosti, ma šta to bilo...

Ali:

blog ima neke druge aspekte koje ja volim,

koje takodje smatram značajnim...zbog kojih sam i ja počela

da pišem blogove i da ih komentarišem.

Prvi je taj, što kroz blog vidim mogućnost da se većem

broju čitalaca pomalo skrene pažnja za svakodnevne

ubrzanosti na neke skrajnute stvari kao što su

poezija, neka dobra muzika, kultura...onako uopšte.

Svesna sam, pri tom, da je blog kratka, efemerna forma,

da ne trpi preterano teoretisanje i rasplinjavanje.

Ipak, poneka informacija ostane, poneka prava vrednost

živi i ovde kod nas...makar u arhivi.

Drugi, jos važniji, je taj da blog polako prerasta u

potpuno novu književnu formu koja ne može da se smesti

u već postojeće klasifikacije...Pojavljuju se na mreži

autori koju su beskrajno daroviti, a kojima brzina,

sažetost i dostupnost bloga daje mogućnost

da kažu ono i onako kako ne bi mogli pre postojanja neta.

Srećom, ovu važnu osobinu blogova prepoznala je divna ekipa

časopis za književnost i umetnost Tisa, te je medju korice

pored prica, poezije, odlomaka iz romana i novela,

prevoda i prepeva uvrstila i odeljak Mreža, gde prenosi

uspešne blogove koje pišu autori iz regiona.

Na saradnju sa njima uputili su me Jelica i Nune, hvala im puno.

Njihov prijatelj, jedan od naših najboljih savremenih pesnika

Vujica Rešin Tucic je gost urednik Tise.

On mi je predložio da napišem neki poluteorijski uvod u priču o blogovima

i da odaberem nekoliko tekstova koje smatram reprezentativnim

za potrebe drugog broja časopisa.

Ha! Tu je strašno pogrešio.

Što se teorijskog dela tiče nije bilo problema, malo sam

uozbiljila tekst Hi, my name is AlexDunja, I'm a blogoholic, i to je to.

Ali, kada je na red došao izbor, tako sam ih zatrpala tekstovima

da sada imaju materijala za narednih nekoliko godina:)

Šalu na stranu. Drugi i treći broj Tise su izašli kao dvobroj

i sa zakašnjenjem...Naredni kasni...

Pretpostavljam da su problemi sa finansiranjem veliki.

Tiraži književnih časopisa su uvek bili mali,

pretpostavljam da su sada još manji. Interesovanje je verovatno

minimalno. Samo najuži krug...

U drugom broju objavljen je Kazov tekst Mala srebrena ruka,

divna priča o Manitasu Del Plati, moj tekst

Kako li im to polazi za rukom, i Zoksterov vanserijski

prevod Džon Dona.

Ja bih baš volela kada bi Tisa nastavila da izlazi.

Ne samo zbog tekstova sa bloga. Ima tamo mnogo lepih

priča, zanimljivih pesama, prevoda autora za koje nikada ne bismo

saznali, odličnih slika...

Zaista vredan poduhvat.

Dvobroj je izašao pre nekoliko meseci.

Ne znam zašto njegovog sadržaja nema na sajtu.

Ja ne mogu da prepričam jer sam svoj primerak poklonila

najboljoj drugarici, pa ako se pojavi ovde pitajte nju.