Trzni centar u Americi
Pre neki dan u Mall-u, trznom centru, primetih da je moda sa “ruffle” detaljima jos uvek "in": karneri, karnercici, kao da su napravljene aplikacije od krpica. Cudna moda koja ogovara trenutnom “ruffle” svetu koji polako i sigurno ulazi pod okrilje globalizma. Nije vazno da li je roba proizvedena u Kini, Indiji, Indoneziji kao sto vise nije ni vazno da li su pare sklonjene na Kajmanska ostrva ili Kipar. Moze i neka svajcarska banka....U duhu “ruffle-a_ Bin Ladinova sestricina, bratanica, ili tako nesto, postaje zvezda novog reality- show-a namenjenog voajerima svih zemalja koji se polako ujedinjuju pod budnim okom Velikog Brata.
Najbolje je u Mall otici nedeljom. A nedeljom radnje rade od podne do sest uvece. Roditelji su najmirniji kada im se tinejdzeri izvezu do Malla, a i stariji se osecaju sigurnijima dok brzim korakom setaju pod njegovom kupolom. Priznajem da volim da otsetam u neki od “trznih” kafea gde polako ispijam etiopsku kafu sa slagom i zamenom za secer dok gledam narod. Po ulicama i nema bas mnogo sveta, sem u krajevima gde zivi manje povlasceno stanovnistvo koje zna da nema sta da izgubi, pa ni vreme.
Kod mene radnje zatvaraju u
Kod mene radnje zatvaraju u 18:30h i ne rade nedeljom uopste.
Osim jedne jedine koja zatvara u podne.
Tako da su velikoj meri neguje potrosacka subota koja se svodi na sumanutu kupovinu. Svi su u prodavnici i grozna je guzva a jos je gore ako je dan pred ili posle nekog praznika.
Ako je jedan ne radan dan u pitanju ljudi kupuju zalihe kao pred novi svetski rat.
Kao da trosenje novca oslobadja u ljudima neku cudnu energiju.
I cim se radnje zatvore. pola sataa posle kao da je grad postao avetinjski nema nigde nikoga, cak i cervove dame lakog morala nisu na ulici.
mall
kupovina je bez satisfakcije! Udjesh u bunker i hodash hodnicima bez vazduha i birash izmedju prodavnica sa poznatim imenima, koji za tu sezonu svi prodaju iste modele u istim bojama-samo je druga markica-kranje dosadno.
Ono shto me uzasava, a ja sam bolesni kupac-narochito za modu, ovde svi kupuju sami, guraju , narochito kada je rasprodaja sho im treba i shto im ne treba u korpe, bez nekog smisla izabrano, kao da ta kolichina zamenjuje zadovoljstvo.
nema sheckanja po ulici izmedju radnji, nema blagotvornog tracharenja sa sluchjno srelom drugaricom, kafica, guvarenja po kaficu-chista konfekcijska treka radnji da se potroshe pare, vreme , energija i emocije.
Najgora od svega je muzika u
Najgora od svega je muzika u radnjama. Posto se sve psiholoski dobroobradjuje kada je trgovina u pitanju, dosla sam do zakljucka da je i muzika tendenciozno izabrana kako bi naterala kupca da protrci kroz radnju, restoran, i na brzaka ostavi pare pre nego se zavrsi dosadna pesma.
mall
Po ulicama i nema bas mnogo sveta, sem u krajevima gde zivi manje povlasceno stanovnistvo koje zna da nema sta da izgubi, pa ni vreme.
u kom gradu zivis? nije bas svuda tako...
Nije tako u velikim
Nije tako u velikim gradovima, izuzev nedeljom. U manjim gradovima je prilicno "tiho." Najbucnije je subotom do kasnog poslepodneva i radnim danima posle pet kada se ljudi vracaju u svoje udaljene "spavaonice."
posle 20h nema ni cistaca,
posle 20h nema ni cistaca, malo je drugacije tokom prolece leta jer mrak pada kasno pa ima sveta do 22h ali od 01.10 nema nicega, i nikoga.
A i kupovina koje moje zadovoljstvo, jos uvek birkam, tako da nisam jos potpuno stigao do toga da kolicina zamenjuje sardzaj ali ima i toga u manjoj meri.
Moj uzas je cekanje u radu na kasi sa prepunoom korpom, i jos istom takvom trojicom ispred.
A kasirke su svuda iste trapave i polagane.
Posle jos kod kuce mora sve da stavi na mesto da haos ne bi nastanio za stalno, i tako prodje dobar deo subote.