Religije kao krvavo političko oruđe

„Brother will kill brother,
spilling blood across the land;
killing for religion
- something I don’t understand...“

Ovi uvodni stihovi pesme „Holy wars... the punishment due“ benda „Megadeth“ na najbolji način odslikavaju pogubnost delovanja religija na mase. I verovanje i neverovanje, kao i agnostički „neutralan“ stav, u postojanje izvesne natprirodne sile koja upravlja svim pojavama i procesima u Kosmosu, a čiji je konvencionalni naziv – Bog, predstavljaju intimno osećanje svake ljudske jedinke koje je kao takvo sasvim prihvatljivo sve dok ne preraste, bilo u sredstvo ili u objekat manipulacije, a potom i sile. Niti je do danas pronađen bilo kakav dokaz koji neosporno potvrđuje da taj „tvorac svega postojećeg“ uistinu obitava u bilo kom delu svemirskog prostranstva, niti to što ga niko nikada nije video i tom prilikom fotografisao za uspomenu ne mora nužno da znači da dotičnog nema. Tim pre što su se kroz istoriju pojavljivala tolika različita tumačenja na temu „šta je zapravo Bog i kako izgleda“ da, čak i da ga je neko negde sreo, ne bi imao na osnovu čega da bude siguran da je to bio On.

Shodno navedenom, svaki pojedinac koji veruje u božje prisustvo trebalo bi da ga doživljava na sopstveni, jedinstven način. Eventualno odstupanje izvan takvog poimanja „božanske tematike“ pogoduje stvaranju plodnog tla za zloupotrebu od strane prefriganih „vukova u jagnjećoj koži“. Drugim rečima: tamo gde prosta vera u smislu emocionalno-psihološke potrebe čoveka za svojevrsnom spoljnom, vanvremenskom i metafizičkom potporom dospe pod udar religije, tu zdrav razum polako i sigurno počinje da ustupa mesto slepoj pokornosti, sve dok ga ova i bukvalno ne protera odatle.

Šta je sporno sa religijom, odnosno sa religijama? Sve one, osim što tvrde da Bog postoji, takođe tvrde i da postoji samo jedan i jedini Bog, i svaka od njih nastoji da nas ubedi da je baš njena teorija o Bogu i postanku sveta jedina istinita i neupitna. Racionalan čovek će tim povodom postaviti pregršt logičnih pitanja: zašto bi Bog morao da bude isključivo muškarac, a nikako žena?; ako je Bog zaista svemoćan, i pri tom zastupa tzv. „Sile Dobra“, zašto onda dopušta da se na svetu svakodnevno dešavaju nedopustiva zla i nepravde nedužnim bićima?; u vezi sa prethodnim pitanjem: možda taj „bog Dobra / dobri Bog“ nema a priori dominantan položaj u odnosu na „boga Zla / Sotonu“, već je verovatnije da se njih dvojica, poput političara, neprestano bore za prevlast nad Životom i Smrću(?).

Religije još kontradiktornijima čine, prividno ideološki, a u suštini politički razdori unutar njih samih. Hrišćanstvo se tokom svoje evolucije (a možda i involucije?!) pocepalo na više sub-religija (sve se pozivaju na isto učenje - „Bibliju“, ali su između sebe zavađene, sic!): katolicizam, pravoslavlje, protestantizam; plus brojne manje – i u osnovi takođe hrišćanske - verske zajednice, koje od strane ovih dominantnih bivaju proglašavane sektama. U Islamu, prema maltene identičnoj matrici, imamo podelu na šiite i sunite (i njima je zajednička jedna ista „sveta knjiga“ - „Kuran“!).

Sledeći primer pogubnosti masovnog religijskog uticaja jesu ratovi. Poznato je da su najkrvaviji oružani sukobi oni čiji su koreni religiskog porekla. I dalje u kulturološkom i sociopatološkom pogledu aktuelna dešavanja na prostorima naše bivše domovine (SFRJ) devedesetih godina minulog veka u najvećoj meri imaju obeležja, ne verskih – kako smo često skloni da olako izjavimo, već religiskih ratova: pravoslavci protiv muslimana i katolika, muslimani protiv pravoslavaca, ali i svi protiv svih u nekim trenucima.

Primetili ste da uporno potenciram razliku između termina „verski“ i „religijski“, što nije ni najmanje slučajno. Jer, ljudi koji iskreno i istinski veruju u Boga, ma koliko to verovanje bilo iracionalno, ne samo da neće nikada ubijati druga stvorenja, nego neće ni deklarativno podrža(va)ti one koji to čine. Nasuprot njima, a što je i u praksi nebrojeno puta dokazano, ljudi religijom ispranih mozgova spremni su na najzverskija nepočinstva „u ime boga“ (ovde je namerno napisano malim „b“).

Da rezimiram: religije nisu ništa drugo do čisto političko oruđe pridobijanja masa zarad realizovanja najmračnijih programa i ciljeva. Onaj ko je ovo shvatio neće se (više) čuditi paradoksu po kojem je moguće da se stanovnici jedne zemlje u ogromnoj većini izjašnjavaju kao „vernici“, a da u isto vreme okorele ratne zločince smatraju herojima, dok genocid opravdavaju i relativizuju

http://ateisti.ning.com/profiles/blogs/religije-kao-krvavo-politicko