Praznični hvalospev

Vidimo se u Holivudu

Uvaženi predsedniče, dozvolite mi da vam odmah na početku ovog psalma čestitam na evidentnim uspesima koje je ostvarila psihološka ustanova čiji ste rukovodilac. Duboko sam uveren da će se čestitci od srca pridružiti i ostali ustanovini štićenici. Eto, čak ste i moje ledeno srce, inače poslovično ravnodušno prema svim vrstama opštenarodnih veselja, ovim pretprazničnim podvizima uspeli raskraviti.

Znam da ste vi skromna i lepo vaspitana osoba pa ćete reći kako su osim vas za taj procvat zaslužni i vaši mnogobrojni saradnici. Pa ipak, morate se složiti da bez vaše liderske uloge sva ova blagodet u kojoj se baškarimo ne bi bila moguća. Nije lako, priznaćete, u isto vreme biti i predsednik i premijer. Ali i ministar, kad zagusti.

Poslednji u nepreglednom nizu vaših uspeha je ukidanje viza za građane Srbije. Veoma je lepo od vas što ste nam otvorili vrata Evrope, ali ja sam lično toliko zaljubljen u Srbiju - ovakvu kakvom ste je načinili - da mi ne pada na pamet da mrdam bilo gde odavde. Evo, kada bi mi neko sad ponudio da provedem godinu dana u Engleskoj mufte (dobro, Englezi nisu deo šengenske zone, al’ nije ni važno) i još da mi pride pokloni karte za sve utakmice Liverpula, glatko bih ga odbio. I to sa gnušanjem! Draže mi je da lepo subotom popodne upalim RTS i uživam u nadigravanju, recimo, Napretka i Javora, nego da se prozevam na tribinama „Enfilda“ gledajući Džerarda i Toresa dok gnjave loptu. A i te Engleskinje. Čuo sam da ’oće da spopadaju nas, turiste sa Balkana, po onim njihovim pabovima; priča se da su tamo kod njih muški uglavnom gejevi, pa su valjda one zato tako navalentne. Ma, idi, bre: živa dekadencija!

Čim se pomene fudbal, ja se nekako setim malog Vuka Jeremića. Pretpostavljam da se pitate kakve veze on ima sa fudbalom i rad sam da vam to obrazložim. Vama je, kao predsedniku, ali i kao osvedočenom ljubitelju sporta, poznato da fudbalski navijači po pravilu najviše vole onog igrača koji besomučno – zlobnici bi rekli: „k’o muva bez glave“ – na svaku loptu kidiše po terenu do iznemoglosti. Jeste da taj, kad se domogne lopte, obično uprska čitavu akciju nekim nerezonskim potezom, ali navijači itekako umeju da prepoznaju njegovo samopregorno zalaganje. Od trenera mu sleduje kapitenska traka, e da bi se ostatak kolektiva na njega ugledao. Takav je i naš Vuk, zato ga narod voli. Naročito je za pohvalu njegova visprenost: kad god neki bezobrazni oponent pokuša da ga isprovocira kakvim nezgodnim pitanjem, on mu, bez da se uzbuđuje, taksativno nabroji sva tri prioriteta srpske diplomatije. U stanju je da ih ponovi po petsto puta u roku od pola sata i nikad se ne da zbuniti. Vaš đak, odma’ se vidi.

Moramo da ih pritisnemo još na njihovoj polovini: trener daje instrukcije kapitenu

A tek njegova agilnost u borbi za Kosovo. Nema te nesvrstane zemlje koju nije pohodio da mu obeća da ga neće priznati (ma ne njega. Kosovo!). Više vredi od Koštunice i Samardžića zajedno. Kažu neki: lako je njemu, kao, on uživa, provodi se o trošku države, stalno je u avionu, obiđe pola kugle zemaljske dok narod nema za ’leba. Ne mogu da verujem koliko su ti ljudi površni. Nemaju oni pojma kako je naporno potucati se kroz tolike klimatske i časovne zone. Neka ti pametnjakovići uzmu da malo šipče po afričkim i azijskim zabitima, pa da vide kako je to kad ti gladni tigar iskoči ispred nosa.

Primetih da sam Jeremiću posvetio cela dva pasusa, a ovo bi trebalo da bude hvalospev vama. Ne znam šta mi bi, valjda su me ponele emocije pa sam se zaneo. Na moju sreću, vi ste stara lafčina i siguran sam da se ne ljutite zbog te digresije, iako biste, objektivno, mogli. Jer, budimo realni: da nije Vas, teško da bi Vuk dobio šansu da iskaže svoj diplomatski talenat.

Okej, pošto sam dovoljno ispoštovao vašeg „malog od palube“, mogu da se vratim na temu, to jest – vas. Premotavam po memoriji sekvence vaših lucidnih majstorija - svaka sledeća genijalnija od prethodne – i do imbecilnosti se oduševim kad se setim kako ste samo elegantno namagarčili one vojvođanske kobajagi „autonomaše“ (kakvi, bre, crni autonomaši, sve go separatista do separatiste!). Em što ste ih uspeli ubediti da im taj famozni Statut garantuje nekakvu autonomiju, em ste ih još ispalili kad ste obilazili iskopine u Mitrovici dok su vas oni uzaludno očekivali na svečanosti u Novom Sadu. Toliko ih je to pogodilo da su vas danima ogovarali gde god su stigli. Kako im nije palo na pamet da ste možda među tim iskopinama tražili Čiča Dražu, nego su se brže-bolje urotili da vam natovare na vrat svakojake neprimerene epitete. Uostalom, zar oni stvarno misle da je njihova autonomija bitnija od Čičinih moštiju.

Prelomni trenutak u kojem ste velikodušno pokazali svoju sudbinsku vezanost za ovaj napaćeni narod dogodio se sredinom novembra. Sasvim nenadano umro je patrijarh Pavle. Mislim, ko bi uopšte mogao da očekuje da čovek ispusti dušu u svojoj devedeset šestoj godini. Normalno, cela Srbija se našla u šoku i neverici. Malo je falilo da se četiri dana žalosti pretvore u vanredno stanje. Zahvaljujući vama pastva, pred koju ste u tim teškim trenucima hrabro stali umesto njenog pokojnog pastira, još jednom je pokazala visok stepen jedinstva. Od tolike sabornosti se beše prepao čak i zloglasni svinjski grip.

Šta tek reći za avgust, kada su Tradicionalne Porodične Vrednosti bile suočene sa jednom od najozbiljnijih pretnji po njihov opstanak. Direktno iz Sodome i Gomore krenuše horde bestidnika, namerne da lascivno paradiraju našim glavnim gradom, ali ih vi i vaši dvorjani pred samim Dverima Srpstva zaustaviste i tako nam spasiste Obraz. Oni će nama da uvode tamo neku toleranciju i ljudska prava?! Može, gospodo, ali među vaša četiri zida (ala im je lepo skresao onaj vaš Đilas), a ne da trujete našu decu. Mi ponosno čuvamo svoj Identitet i ne odvajamo se od njega ni kad idemo na pišanje. To da vam bude jasno (ne vama, predsedniče. Tamo njima!)!

Mogao bih ja ovako u nedogled da evociram uspomene na vašu mudru politiku, ali primetio sam da vam je uvek neprijatno kad vas ljudi hvale i kada ste u centru pažnje, pa ko velim da vas ne deranžiram previše. Ostaje mi još da vam od srca poželim da vas, s obzirom na klunijevski šarm kojim zračite, u novoj godini otkrije i sa sobom odvede neki slavni holivudski režiser. Jer vi ne samo da ste najdivniji predsednik, već ste i rođeni glumac.