Ja sam Toske – prvi beskucnik u Srbiji koji ima sajt na internetu

ja sam slabo pismen i sve sto je napisano na ovom sajtu sam ja ispricao ali je otkucao moj drug koji ima internet. On mi je napravio i ovu prezentaciju

On se zove Milan. I mnogo mu hvala sto mi pomogao.

Marko Toskovic

Evo o cemu se radi:

Ja sam Marko Toskovic, rodjen 1990.godine. Ziveo sam u domovima za nezbrinutu decu.
Poslednjih 6 godina zivim na ulici. Spavam u napustenom automobilu. I na plus 30 i na minus 10 ja sapavam u napustenim kolima.
Zbog toga sto nisam imao licnu kartu i sto sam bio prosjak, osudjivan sam 2 puta na po 20 dana zatvora.
Robijao sam u Padinskoj skeli i KPD Nis. O tome su pisale novine:ALO, Politika, V.Novosti itd
O meni su pisali na: http://www.novinar.de/2007/12/31/zivot-u-napustenom-automobilu.html
O meni je sniman dokumentarni film mozete da ga pogledate na
http://www.youtube.com/watch?v=SFQAJCTi-SM
O tome je bio emitovan i prilog na B92.
http://www.aleksinac.net/?view=lat&action=news&id=toske-zivi-u-starom-au...
Iz zatvora sam izasao pre 25 dana.
Licnu kartu sam izvadio. Ja sam Rom, polupismen i nagluv. Ne kradem. Ne pijem.Ne drogiram se. Trenutno sam u velikoj depresiji. Placem tri puta dnevno, najmanje.
Ujutru kad se probudim i dva puta tokom dana, najcesce kad se podsetim majke koja je umrla i kad razmisljam kako cu i od cega da zivim.
Lecio sam se kod psihijatra dok sam ziveo u domovima, tada su mi davali lekove od kojih mi je bilo tesko, zato ih i nisam pio.
Secam se da su mi prepisali largaktil, anafranil i druge se ne secam. Kad sam pio te lekove isao sam kao zombi, spavao sam po 20 sati. Jedva cekam da izvadim zdravstvenu knjizicu pa da idem kod lekara.
Tesko mi je u dusi ai boli me grlo, kasljem i ne mogu nocu da spavam. Zelim da budem zdrav, ozenjen i da nadjem posao. Znam da radim fizicke poslove, da cepam drva, cistim ulice i raznosim kante.
Znam lepo da pevam i mnogo dobro igram. Bolje od Dzeja i od Sabana Bajramovica, sto posto. Voleo bih da budem zabavljac na televiziji.
Da imam kucu, zenu i decu i kuce i mace i da imam poso i da mi deca ne zive u domovima. Ne volim da prosim ali to cesto radim jer tako obezbedim paklu cigare na dan, jedan burek i jednu kafu, a kad je veliki petak zaradim 1000 dinara, tada ima mnogo ljudi po gradu. Ako neko moze da mi pomogne moze da se javi. Meni je teta Nina mnogo htela da pomogne i pustila me da zivim kod nje i vodila kod lekara ali sam ja tada bio mali i nisam to znao da cenim. Vise sam voleo da idem na zeleznicku stanicu da zickam pare. Sad znam gde sam pogresio i vise tako necu. Meni sve treba ali najvise neka kuca gde bi mogao da zivim.
Jedan covek mi je dao da zivim kod njega u supi ali je supa srusena i prokisnjava i mnogo je hladno. Ako neko ma neku staru kamp prikolicu pa da je postavim u cigansku malu pa da tu zivim.
Takodje ako neko ima stari dusek, krevet, pec na drva, stari sporet, sve mi to treba ali najvise da mogu negde da zivim, da me ne duva vetar i kisa i sneg.
Voleo bih da zivim u Aleksincu, tu mnogo ljudi znam i mnogi me pomazu i tako mi bude lakse. Ako neko ima cerku ili rodjaku takodje bih voleo i da se ozenim,nema veze da li je Srpkinja , Ciganka ili drugo, vazno samo da hoce da me vole i da radi samnom.
Moj mobilni je 0618095393

http://toske.comuf.com/

Preuzeto sa: PROCEDURA (funkcionalnost, paradoks, smrt)
http://procedura.net1zen.com/