Thesis No 5-a
Daj nam danas!
Naslov pozajmljen od R. Konstantinovića i njegovog prvog (i zaboravljenog) romana –Daj nam danas- (1952.).
Nema nikakve sličnosti između tog modernističkog romana i ovoga o čemu pokušavam da pišem, nikakve sem naslova. Tu je podudarnost smisla potpuna. Daj nam danas!
Danas nam daj, daj bar malo, jer sutra više nemamo, a juče nam je prazno i lišeno smisla i sadržaja. Iza i ispred nema ničega do stida i beznađa.Zato daj, daj nam danas!
Onima možeš i sutra. Nama danas, jer sutra smo izgubili a juče potrošili. Kome ćeš ako ne nama? Daj nam danas. Ako nam ne daš sada, nemoj ni da nam daješ.Nema nikakvog smisla davati sutra nama koji poznajemo samo danas. Takvi smo. Morali smo da pobegnemo od juče (nadali se) i nasukali se u sada. Bilo bi preterano, čak i za nas, poznate po preterivanju, da se zaustavimo u sutra.
Jeste, krivi smo. Zato i imamo samo ovo, danas. I zato, daj nam danas. Dug je dan. Nama dosta. Ali da bude danas. Zašto bi nas vraćao u juče? Ako nas vraćaš tamo, onda nam nedaj ništa, uzmi i ovo danas. Šta će nam? Daj! Danas!
Okupi nas sve, kakvi god da smo, tamo pod onom tvojom gorom, i mi ćemo čekati da siđeš sa one tvoje dve stene po miškom, onom od krečnjaka pod levom, na kojoj su uklesani zakoni tvoji, i onom od granita pod desnom, na kojoj su uklesane kazne tvoje, i povedi nas kroz tamu našu i reci nam da se ne okrećemo jer ćeš nas sve u stub soli pretvoriti, i povedi nas ka zori tog jednog dana i daj nam, daj nam danas!
listen, aa!
ti ces , majke mi,
da me naters da nikada vise
ni rec ovde ne napisem. eto.
Piši, AD, piši danas.
Piši, AD,
piši danas.
дамије
оку примамљивом елоквентошћу обрадисте захтевну тему an archos-у, БРАВО. Размишљам нешто , не претерано учен, можда У игрореку немати имати крије се уствари драж трајањанам .јер и кад немаш имаш мотив (засве)док кад имаш немаш више мотива (заништа).
па штанам је онда, желећи, чинит’ . . . . питам се тек тек слуђен ?
черевићан : . . .
черевићан : . . . питам се тек тек слуђен ?
...kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.
ах, ах
ах црњански . . ах суматра
Ah, dragi Cere, da li znate
Ah, dragi Cere, da li znate da je beogradski strucnjak za dubinsku psihologiju, Dr Ivan Nastovic, napisao knjigu pod naslovom "Seobe Milosa Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakovica"? Pre toga, napisao je knjigu "Anima Laze Kostica", kao i knjigu "Zapisi o nesanici Ive Andrica" - tako lepo opisane nesanice cuvenog pisca u delu "Znakovi pored puta"...
Preporucujem. Dr Nastovic je ucenik cuvenog Leopolda Sondija.
суматраисти, ми
малко дотерах текст г џаџића
Kad god udarci stvarnosti i sudbine pocnu da padaju po nama, mi treba da postanemo sumatraisti. I onda kao da popucaju zemni okviri, nestanu rane sveta, iscili bol mesa, netragom odu dusevne tegobe. Jednim mocnim sistemom veza prelazi se iz jedne u drugu stvarnost.
елем
анима л костића ми је обећана књига коју већ подуго очекујем да доплива домалте Aristokle но сада, а зарад ваше препоруке, мораћу проширити потражњу. хвала на инфоу.иначе листах му књигу неуротски синдроми. нисмо ми грађевинци баш табула раза потим питањима живћаним, ха,ха.
него кад већ поменусмо г др настовића ево једногму давнашњег занимљивог указа ,данас у србијинам в. актуелног
“Ukoliko ne shvatimo poruku i pouku svojih snova, to može da ima posledice samo za nas. Ali ako poruku i pouku svog sna ne shvati neko ko se nalazi na čelu države, to može da bude katastrofalno”
додуше и снови могу бити . . .
Procitao sam "Neurotske
Procitao sam "Neurotske sindrome", autor prilicno dobro, po mom skromnom misljenju, opisuje dubinsku psihologiju neuroza. Mada je, moram priznati, znatno jaci utisak na mene ostavila "Anima Laze Kostica". Ta vaseljenska ljubav izmedju vec ostarelog pesnika i mlade, lepe Lenke Dundjerski... Veoma je interesantan i njegov odnos sa Julijanom Palanackom.
Ako volite "Znakove pored puta", obavezno procitajte knjigu o nesanicama Iva Andrica.
hvala, aristokle,
volim znakove, a i nesanice mi nisu nepoznate, :)
a za nas sumatraiste jedna :
Zivot
Sve to ne zavisi od mene.
Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.
I, vidis, to utesi me.
Ne zavisi od mene.
Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.
Ne, ne od mene.
Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me
Nema na cemu, Alex, hvala
Nema na cemu, Alex, hvala tebi na stihovima... :)
Misli mi jasne
Misli mi jasne iščeznuše,
u neprekidnom smešenju tamnom.
A polako se skupiše, sa svih strana,
povorke procvalih trešanja,
da pođu, pođu, sa mnom.
1924.