Reagovanje Saveza antifašista na tekuću krizu

Nakon dve decenije lutanja, grešaka i zabluda, izgleda da smo ponovo na početku. Kao pre dvadeset godina, ponovo nam se kao primarno nameće Kosovsko pitanje. Ponovo smo dovedeni pred lažnu dilemu: za ili protiv Evrope. Ili, u obliku u kome nam je danas plasirano: Za Kosovo ili za Evropu.
Došao je krajnji čas kad moramo da odlučimo, šta nam je važnije: Zemlja ili ljudi?
Istorija ili život? Princip ili legenda? Stvarnost ili manipulacija?

Šta znači danas odbrana Kosova?

Jedini način na koji se Kosovo moglo odbraniti bilo je unapređivanje međuetničke tolerancije, razumevanja i zajedničkog života. Opstanak srpske zajednice na Kosovu u uslovima međuetničkih tenzija i sukoba bio je ugrožen i u vreme zajedničke države, što najbolje znaju oni koji su živeli ili još žive na Kosovu. Naše vlasti međutim nisu učinile ni najmanji napor, niti gest dobre volje, čak ni početni korak u složenom i tegobnom putu izmirenja i zarastanja rana. Iz toga se može zaključiti da našim vlastima faktički uopšte nije stalo do Kosova, do njegove stvarne reintegracije, niti do ljudi koji žive na Kosovu. Umesto toga, one neodgovorno koriste problem Kosova u cilju kampanjskog unapređivanja stranačkih interesa.
Čak i gore od toga: Kosovo je za naše vodeće partije postalo sredstvo za falsifikovanje smisla politike kao delatnosti u demokratskom društvu. Umesto da pred očima ima konkretne ljude, njihove živote i njihova prava, naša današnja politika ističe prioritet apstraktnih principa kao što su teritorijalna celovitost, međunarodno pravo i nepovredivost granica. Apstraktnih principa koji su u ovom trenutku – upravo usled dosadašnje neodgovorne politike – konkretno neprimenljivi i besadržajni. Smatramo da je ovo opasna tendencija, jer nakon zanemarivanja dobrobiti konkretnih građana u korist apstraktnih i neprimenljivih principa, samo je jedan korak do sindroma politike devedesetih: do agresivnog i neprijateljskog stava prema spolja, i ograničavanja odnosno kršenja prava i sloboda prema unutra.
Nasuprot tome, smatramo da se treba boriti i zalagati za ljude, a ne granice. U onoj meri u kojoj uspemo da prevaziđeno neprijateljstvo među ljudima i narodima, granice će gubiti svoj ograničavajući smisao. Granice ne treba da budu svetinja – granice treba da postanu beznačajne.


Šta je za nas Evropa?

Zbog toga se mi zalažemo za ujedinjenu Evropu. Za nas ujedinjena Evropa predstavlja ne samo geografsku pojavu ili naddržavnu organizaciju, nego i civilizacijski princip.
Evropu razumemo kao zdravu ekonomiju koja ima velike mogućnosti rasta, što otvara mogućnost za unapređenje opšteg kvaliteta života.
Evropu vidimo kao mogućnost da se ostvari stepen razvoja koji svima omogućuje život dostojan čoveka.
Evropu vidimo kao prostor za razvoj našeg kreativnog potencijala.
Evropa je za nas koncentracija ekonomske snage i društvene zrelosti u kojoj se u saradnji sa svim odgovornim društvenim činiocima možemo uspešno boriti za ostvarenje opštecivilizacijskih prioriteta i humanističkih društvenih ciljeva. Pri tome imamo u vidu borbu za očuvanje i unapređenje životne sredine, iskorenjivanje siromaštva, borbu za kvalitetno i svima dostupno obrazovanje, za slobodno i odgovorno javno informisanje.
Evropu vidimo kao prostor multikulturalnosti i najšire tolerancije.
Evropu ne idealizujemo: svesni smo takođe postojećih slabosti i opasnosti, ali smatramo da upravo u ujedinjenoj Evropi postoji društveni, ljudski i materijalni potencijal da se te slabosti prevaziđu.
Ujedinjenu Evropu doživljavamo kao pokret kojem treba da se pridružimo i kao projekt koji treba da ostvarujemo, i lokalno, i globalno. Smatramo da imamo šta da damo Evropi, i da možemo doprineti zajedničkom napretku.


Naša proevropska orijentacija ne zasniva se na sektaštvu, na deljenju civilizacija na bolje i gore, istočne i zapadne, evropske i azijske. Smatramo da je svet danas jedinstven, i da ima zajedničke probleme, i da ih samo u zajedništvu može uspešno rešavati. Ujedinjenu Evropu u tom kontekstu vidimo kao jedan korak u procesu organizovanja i okupljanja svih u cilju rešavanja opštih i zajedničkih problema.

U našem kontaminiranom javnom govoru danas dominiraju ekstremi. Neki zagovaraju prijateljstvo sa Rusijom, potkrepljujući to etničkim, religijskim, ekonomskim ili istorijskim argumentima. Drugi iz civilizacijskih ili istorijskih razloga odbacuju Rusiju. Mi smatramo da je formiranje suprotstavljenih centara moći opasna i anticivilizacijska tendencija, i da Srbija nikako ne bi smela da produbljuje ovu suprotstavljenost ili da svoju politiku zasniva na produbljivanju suprotnosti. Ne odbacujemo Rusiju i nemamo ništa protiv ruskog naroda i civilizacije. Naprotiv, zalažemo se za najtešnju saradnju u svim oblastima. Ipak, smatramo da predstavljanje Rusije kao potencijalnog partnera u onom smislu u kome nam to može biti ujedinjena Evropa, predstavlja veliku i opasnu zabludu. Rusko društvo danas pati od istih bolesti od kojih pati i naše društvo, a to su: korupcija, kriminal, povezanost organizovanog kriminala i vlasti, drastično socijalno raslojavanje, masovno siromaštvo, nezrelost institucija, podložnost javnog mnjenja manipulaciji. Izboriti se protiv ovih problema, to je danas naš imperativ ukoliko hoćemo da opstanemo kao civilizovano i prosperitetno društvo, a zbližavanje sa Rusijom ne nudi nam tu perspektivu. U tom smislu nadu nam pruža samo put evropskih integracija.

Jasno je da je proces otklanjanja ovih patoloških društvenih pojava i proces evropskih integracija za nas jedan i isti proces.

Stoga pozivamo sve odgovorne političke činioce prestanu sa manipulacijama, obmanjivanjem i zastrašivanjem javnog mnjenja, i da konačno, neopozivo, odgovorno i eksplicitno, izaberu onaj put koji smo trebali da izaberemo 1989 – put civilizacijskog napretka, put evropskih integracija. Nakon svih ovih izgubljenih godina, nakon godina laži, zla, bede i sramote, smatramo da je krajnji čas za otrežnjenje, za principijelnu, odgovornu i razumnu politiku. Za Evropu.

Goran Despotović

Savez antifašista Srbije